Ni kazne ni pokajanja

Fotografije: Siniša Pašalić, Oliver Bunić, Zoran Lončarević

Milić Blažanović, sedamnaestogodišnji bogoslov iz Petrovog Sela na Ozrenu u Bosni i Hercegovini, bio bi danas srećno oženjen, možda i sveštenik, da mu vladika Vasilije Kačavenda nije uništio život, kako je dečak zavapio u svom, ispostavilo se, oproštajnom pismu od 16. marta 1999. godine. Ali, Milić je mrtav, razneo se ručnom bombom dva meseca od tada, u manastiru Papraća kod Šekovića. Ili mu je u tome neko pomogao, u šta otvoreno sumnja Bojan Jovanović, nekad otac Serafim iz Beograda.

Bojan Jovanović bi, opet, bio misionar da je bio drugačiji odziv na njegove dokazima utemeljene optužbe. Ovako, oteran iz Crkve, postao je civil okrenut širenju istine o Kačavendinoj seksualnoj sklonosti prema dečacima. Kao i upozoravanju da bivši zvorničko-tuzlanski episkop uz pomoć mnogih iz vrha SPC, istražnih policijskih i sudskih organa, političara na najvišim nivoima vlasti naše i susedne države, na sve načine pokušava to da zataška.

I sve bi se to možda i zaboravilo u ovoj gluvoj i zagađenoj javnosti navikloj na najrazličitije afere bez sudskog epiloga da na jednoj televiziji nije nedavno nastupio Bojan Jovanović i podsetio nas na mnoge činjenice i dokumente tragične smrti Milića Blažanovića. O skandaloznom ponašanju u SPC, u kojoj se tolerišu pedofilija i potkupljivanje žrtava iz siromašnih porodica, homoseksualne orgije, razuzdana pijanstva, švercovanje crkvenog mobilijara iz Rusije sa sve podmićivanjem graničara. O automatskom oružju ispod kreveta starešina svetinja. O tome kako je i sam bio prinuđivan i ubeđivan da sa vladikom Kačavendom ima odnose koje inače Crkva zvanično smatra protivprirodnim, pa već 16 godina obilazi državne ustanove, patrijarhe (Pavla i Irineja), sveštenike i medije, i o tome nudi konkretne dokaze. Ali pomaka u istrazi nema. I, kako kaže, kad nešto i krene, odmah stane usled pritisaka iz crkvenih i političkih krugova.

Ekipa NIN-a krenula je tragom ovih optužbi, ne prihvatajući da se ova mračna istina utopi u moru sveopšteg ćutanja. I tragom izjave patrijarha Irineja da je sporno pitanje okončano Kačavendinim penzionisanjem, u manastiru Svete Petke, poznatijem kao Pet jezera, u Republici Srpskoj. Pošten čovek bi očekivao da mesto gde danas živi vladika Kačavenda bude pokajnički kutak, neka isposnica, za iskajavanje grehova. Umesto toga pred nama se ukazuje najvelelepnije zdanje u svim srpskim eparhijama. Vladičanski dvor u Bijeljini, zvan malim Versajem zbog skupocenog nameštaja, ništa je spram novije Kačavendine zadužbine.

To čudesno zdanje ničim ne pripada seoskom predgrađu Bijeljine, odakle su se pre samo dve decenije regrutovali vojnici za krvav bratoubilački rat. Po njemu se, međutim, vidi ko je iz tog rata profitirao. Kompleks raskošnih građevina sa sve pozlaćenim kupolama, podseća na luksuzne hotele na plažama Egipta. Sličan manastir postoji samo u Rusiji, i još negde, kako ističe jedan upućeni posetilac. Ponosno, premda takva raskoš nema veze sa Hristovim učenjem.



Tu je, sa leve strane, dom za stare i bolesne, tu je Kačavenda, o njemu brinu tri monahinje, kaže jedna meštanka. Drugo ne bi da komentariše, iako možda zna da je jedini stanovnik vile od pet spratova, sve u mozaicima, vladika Vasilije. Monahinje koje o njemu brinu ne treba da se plaše nasrtaja, cinično kaže prolaznik, jer Kačavendi su žene prljave i odvratne, kako je njegove izraze prenosio Bojan Jovanović.

U gizdavoj unutrašnjosti crkve najviše buni nacrt oltarskih ikona sa naznačenim cenama od 350 do preko 2.000 KM. Ikone mogu da se otkupe u duhovnom smislu, objašnjava monahinja, što znači da se na ime priloga vernika, eksvladika moli za zdravlje i slično priložnika. Odnosno, da se predstave svetaca fiktivno preprodaju. U još direktnijem prevodu: nikad dosta novca. Oči bodu oznake kupljeno na Presvetoj Bogorodici (2.100 KM) i drugim šemama ikona, kao i zauzeto na Svetom Danilu, apostolima Petru i Pavlu... Koliko li košta oprost grehova?
Kad smo već tu, želimo da čujemo i stranu preosvećenog Kačavende. Dozvolu za zvanični prijem nemamo, jer je sadašnji episkop Hrizostom bio odsutan u dane kad smo je tražili. Upravo je otišao, govorila je monahinja za penzionisanog vladiku. U svom ganc-novom, blistavom audiju zatamnjenih, možda i blindiranih prozora, kao u krimi serijama.



Ipak, srebroljublje je ništavan greh prema drugim, za koje Kačavendu tereti Bojan Jovanović. Recimo, prisiljavanju maloletnika da sa njim opšte. Ili ubeđivanju da se skinu, da im vidi grudi i prouči kako su građeni i skupim poklonima i dobrim nameštenjima koja je delio zauzvrat. Predlozima da se podvode dečaci iz OŠ Knez Ivo od Semberije gde je Jovanović bio učitelj veronauke.

Zato idemo dalje, tragom optužbi, ka manastiru Papraća, leglu razvrata, po Jovanovićevim rečima. Kačavenda je dobar, silne crkve je podigao po Semberiji, uveren je prolaznik koga pitamo za pravac, a on seda u kola, da nam bolje objasni. To što su se protiv vladike urotili, čista je politika, sigura. Ne veruje ni da je pedofil, jer gde je starom čoveku do takvih gluposti? Da li je naivan ili se samo pravi da bi imao prevoz do svog odredišta? Čovek je u pravu, svuda novi hramovi i avetinjski prazne crkve koje se nižu duž puta za skretanje ka Zvorniku. Očigledno je da su u njih uloženi veliki novci, što odudara od okoline. Tamo počinje druga priča, tipična seoska, mnogo, mnogo tužnija.



Put savija u brda, i odjednom pred nama je traženo seoce sa crkvom u centru. Ogromna je, to je najveći manastirski hram u Bosni, otkriva v. d. igumana Ignjatije. U priprati crkve sahranjeni su delovi posmrtnih ostataka Milića Blažanovića, po svedočenju Jovanovića. Međutim crkva zvanično negira da se takav ukop ikad dogodio.

Ignjatije bi želeo da pričamo o nečem pozitivnom. Ne o nemilom događaju, o nesretnom Miliću koji se tu razneo, a zbog čega v. d. igumana podozreva da smo zapravo došli. Pravi povod smo sa razlogom sakrili, verovatno ne bi bio voljan da nas primi, kao što sad neće ni reč više da izusti o činjenici da je dečak stradao. Apeluje da pišemo o lepim stvarima, hrišćanskoj ljubavi, blagodati kralja Dragutina koji je izgradio crkvu, obnovi tradicije suživota lokalne pastve i bratije, zamrle poslednjih decenija. Ne da se povodimo za senzacijama, jer NIN su novine od ugleda.



Skroz ga razumemo, primio nas je dobronamerno, ali sad može da bude pozvan na odgovornost. Zato i ne želi da se fotografiše. Dugo stoji na kapiji, što je ili izraz poštovanja prema gostima i zahvalnosti zbog dolaska. Ili samo želi da bude siguran da smo otišli. Scena donekle liči na onu koju nam docnije opisuje Jovanović. Kada je njega ispraćao Milić, očiju punih nade da će se brzo vratiti i izbaviti ga iz zatočeništva. Nesrećom, nije stigao na vreme da spreči tragediju.


Šta o svemu misli narod koji je u svoje vreme hteo da ga linčuje, jer je kao đakon pri Vladičanskom dvoru, bio simbol Kačavendine ozloglašene prakse? Nema nigde nikog, pa ulećemo u dvorište uglednog papraćkog domaćina, voljnog da priča, ali anonimno. On se seća davnog događaja, čak i imena potpisnika policijskog zapisnika, Siniše Starčevića. Seća se i dečka, tihog i povučenog. Sve se završilo preko noći, kaže za izveštaj o Milićevom samoubistvu, u koji lično ne veruje. To je bilo vreme strahovlade Srpske demokratske stranke, povezane sa Crkvom, pa se o svemu samo potajno govorilo, obrazlaže. Sad je se žitelji jedva i sećaju, ili se ne usuđuju da o njoj prozbore. Jer, Kačavenda je i dalje moćan, iako penzionisan, upozorava.

I stvarno, u radnji naspram crkve, svi sležu ramenima na pomen kobnog slučaja. Atmosfera postaje teskobna. Pitajte tamo u kafiću, i prodavačica bi da nam što pre vidi leđa. Ni tamo niko ništa ne zna, ni u usputnim radnjama. Kao da su svi položili zavet ćutanja. Neko iz straha, neko iz neverice da se to zaista događalo, a možda ima i takvih iz organizovane mreže podvođenja.



Ti što ne veruju (ako ih ima), sigurno nisu videli snimke koji su postavljeni na internetu, i koji prikazuju samo delić užasa za koji se Kačavenda sumnjiči. Video-zapisi su tajno snimljeni u postelji eksvladike, kamerom u satu jednog od njegovih maloletnih ljubavnika. I bili namenjeni Kačavendinoj uceni. Međutim, u policijskoj akciji po nalogu srpskog tužilaštva i u saradnji sa Jovanovićem, snimci su oduzeti ucenjivačima, a ovi uhapšeni. Ali, glavni glumac pornića sa decom u oblapornom zagrljaju, pošteđen je od istrage.

Video-dokazima pedofilije, čiju je autentičnost potvrdila policija, vrh SPC je raspolagao još mnogo ranije. Ali, dozvolio je da odu u etar samo da bi se Kačavenda kompromitovao pred izbore za patrijarha, kaže Jovanović. Pošto su poslužili svrsi, nije bilo više razloga da se slučaj procesuira, otkriva. Bilo je dovoljno da ode u penziju, i da tamo, u blagostanju, sačeka da slučaj pravno zastari.

Kad su državni organi u pitanju, nema kome se Jovanović nije obratio, sve do bivšeg predsednika Tadića i kabineta sadašnjeg premijera Vučića. Početno interesovanje uvek bi se završavalo krahom volje da se stvar istera do kraja, što dokazuje spregu između Crkve i države.

Sinod je, na primer, na osnovu prijave trojice maloletnika, oformio komisiju za istraživanje pedofilije. Krivicu Kačavende je tada potvrdilo oko 40 sveštenika. Umesto da završi na crkvenom sudu, zahvaljujući vezama u političkom vrhu Republike Srpske i podmićivanju nekih episkopa, Kačavendu su samo penzionisali. Međutim, slučaj time nije okončan jer unutar Crkve postoji želja da se istina otkrije, ali, kako kaže Jovanović, čekaju za to povoljnije prilike. Slično je i u zvaničnom sudskom postupku: dokazi su priloženi, krivica dokazana ali presuda godinama nije izrečena.

Da je bilo ko drugi u pitanju, davno bi osvanuo na bilbordima kao veliki uspeh našeg pravosuđa, zaključuje Jovanović,. Pita se kako da ima poverenja u svoju državu, ili u ljude u episkopskim odorama? Kako da razume taj strah, tu povezanost interesa, to zlokobno ćutanje? Gordo i samo(za)dovoljno ignorisanje istine? Kako da živi tako otrovan?



Bojan Jovanović ipak kaže da nema nameru da odustane od pravde i istine. Zato glavni adut još drži u rukavu. To su novi dokazi o zlodelima Kačavende i njihovom zataškavanju. Ne prihvata da je za Srpsku pravoslavnu crkvu slučaj Kačavenda okončan njegovim penzionisanjem. Kao što se ne miri ni sa tim da će u pravnim marifetlucima i odugovlačenjima ovaj slučaj zastareti. Spremio je dokumente koje do sada nije pokazivao i čeka tu famoznu volju.