Svi smo mi Francuzi

Foto Tanjug/Rade Prelić

Odavno kod Srba postoji izreka Pravi se Francuz! Nisam verovao da se ova izreka može povezati na bilo koji način sa patrijarhom srpskim. A može.

Na proslavi Mojkovačke bitke u Sava centru govorio je i patrijarh srpski Irinej, koji je nekoliko puta upotrebio kvalifikative srpski i crnogorski narod, koristeći prvi pojam za Srbe u Kraljevini Srbiji, a drugi za žitelje Kraljevine Crne Gore Crnogorce. Da li je reč o nemuštom govoru, nesnalažljivosti ili servilnosti najvišeg predstavnika pravoslavnih Srba, neka čitaoci sami prosuđuju. Ono na šta želim da ukažem jeste uverenje da na prostorima crnogorske države ne može postojati SPC ako na njenoj teritoriji ne žive Srbi. Nije sporno da su u Crnoj Gori sve do 1918, dakle i u vreme Mojkovačke bitke, živeli Srbi, koji su se srpstvom posebno ponosili, i da je u njoj postojala i postoji SPC, te bi, bez dileme, bez servilnosti, bez straha patrijarh srpski morao reći da tamo živi srpski narod, ili bar da je živeo u vreme o kojem je govorio. Nije ovo samo moje zapažanje, čuo sam ga i od nekoliko učesnika ove proslave.

Kako razumeti ovakav govor NJegove svetosti kada se on ne razlikuje od stava sadašnjih crnogorskih državotvoraca, kao ni prethodnih, komunističkih, koji su na sve načine izdvajali Crnogorce od Srba i stvarali crnogorsku naciju? Kada najviši crkveni velikodostojnik iznosi javno ovakvo mišljenje o dva naroda, Srbima i Crnogorcima, da li je uopšte moguće napraviti bilo kakav iskorak, makar i u naznakama, jednog minimuma pravoslavne tolerantnosti prema Srbima muslimanske i rimokatoličke veroispovesti, koji su, ponajviše, nastojanjem SPC isključeni iz korpusa srpske nacije? Verska netrpeljivost pravoslavnih Srba oličena u SPC onemogućila je integraciju srpske nacije jedan narod sa tri vere, ili kako je to Vuk Karadžić davno rekao: Srbi sva tri zakona (vere)!

Ono što je još mutno u glavi patrijarha srpskog Irineja, nije nimalo nejasno u glavi jedne obične Francuskinje. U Dnevniku RTS-a, mesec dana pre ove proslave, mlada Francuskinja, volonter u jednoj subotičkoj nevladinoj organizaciji, na pitanje šta joj je najneobičnije u našoj sredini, izjavila je: Ovde, u Subotici, jedni kažu da su Srbi, drugi da su Mađari, a treći da su Hrvati. To mi je nejasno i neobično. U Francuskoj, svi smo mi Francuzi!

Današnja francuska država baštini na srednjovekovnoj tradiciji, a francuska nacija iskovana je do Francuske revolucije. Francuska je do tada bila isključivo država francuskog naroda, da bi od vremena kolonijalizma počela da prima, kao svoje građane, žitelje svojih kolonija, pre svega iz Afrike, potom i Azije. Svi doseljenici su, dobivši status građanina Francuske, postali Francuzi. Oni znaju svoje etničko poreklo i niko im ga u Francuskoj ne spori, ali oni od stupanja na francusko tlo do današnjih dana nisu menjali status francuskog građanina. Danas u Francuskoj ima predstavnika skoro svih naroda na svetu, svih rasa, svih vera i svih boja, i svi su Francuzi.

I Francuzi i Amerikanci (građani SAD), da pomenem samo njih, odnegovali su duh zajedništva i nikada ga nisu napuštali. Srbi, nasuprot njima, kao i nekim susednim narodima (Albanci narod sa tri vere!), favorizovali su duh netrpeljive i raspusne individualnosti, pogubne po nacionalnu integraciju. Srbi kao pojedinci mogu da zablistaju Sveti Sava, vožd Karađorđe, knez Miloš, Tesla, Pupin, Milanković, Divac, Đoković, i mnogi drugi, ali kao nacionalna celina Srbi su ispod svakog nivoa, delom i zato što individualnost zauzima visoko mesto u srpskoj nacionalnoj karakterologiji.

Da li imam pravo reći, imajući na umu izreku s početka ovog teksta, da je na proslavi Mojkovačke bitke govorio patrijarh francuski Irinej?