Američki paradoks: Kako objasniti fenomen popularnosti Donalda Trampa

Donald Tramp je sve veća enigma za brojne analitičare i stručnjake koji se bave politikom, ne samo u Sjedinjenim Državama. Bivši predsednik bez ikakvih problema redom dobija podršku za svoju predsedničku kandidaturu u okviru Republikanske stranke i to u vreme sve brojnijih sudskih procesa koji se protiv njega vode. Rast podrške se delom može objasniti time što je jedan broj glasača ubeđen da demokratski establišment upravo koristi pravosuđe kako bi Trampa eliminisao iz trke.

Prema jednom od poslednjih istraživanja, Tramp vodi i u odnosu na aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena - 47:42 odsto, i pored dobrih ekonomskih rezultata koje SAD postižu poslednjih godina.  

Nedavna sudska presuda jedna je od najtežih sa kojima se Tramp suočava. Naime, Federalni apelacioni sud doneo je odluku da on nema imunitet od krivičnog gonjenja u vezi sa optužbama da je pokušao da preinači poraz na predsedničkim izborima 2020. godine. Veće je jednoglasno odlučilo da odbije Trampove argumente da je još bio predsednik kada je 6. januara 2021. došlo do nasilnog upada njegovih pristalica u zgradu Kapitol Hila.

„Ne možemo da prihvatimo da funkcija predsednika, koji to više nije, njega stavlja iznad zakona sve vreme nakon toga“, saopštilo je, između ostalog, tročlano veće u obrazloženju napisanom na 57 stranica.

„U kontekstu ovog krivičnog dela, bivši predsednik Tramp je postao građanin Tramp sa svim pravima na odbranu kao i svaki drugi optuženik. Ali bilo kakav imunitet izvršne vlasti koji ga je štitio dok je bio predsednik više ga ne štiti od krivičnog gonjenja“, zaključio je Apelacioni sud.

Trampov pravni tim uložio je žalbu na odluku suda, a najavljen je i zahtev Vrhovnom sudu, kao i sudskim instancama iznad Federalnog apelacionog suda u Vašingtonu, da ponovo razmotre slučaj, što bi verovatno odložilo suđenje pre novembarskih izbora.

Ne more Trampa samo političke muke

Portparol Trampove izborne kampanje Stiven Čung oštro je kritikovao odluku apelacije u Vašingtonu, naglašavajući da „bez potpunog predsedničkog imuniteta svaki budući predsednik koji napusti funkciju može biti optužen od protivničke stranke.
Međutim, ovo nije jedina optužnica ili sudska presuda sa kojom se bivši američki predsednik suočava.

U drugoj federalnoj optužnici koju vodi tužilac Džek Smit, isti onaj koji je podigao i optužnicu za pokušaj prekrajanja izbornih rezultata, Tramp se tereti za kršenje Zakona o špijunaži zbog nezakonitog zadržavanja u svom posedu 31 poverljivog dokumenta nakon odlaska iz Bele kuće. Takođe se tereti da je sa dva saradnika opstruisao ponovljene zahteve vlade da vrati dokumenta, koja su se nalazila u njegovom odmaralištu Mar-a-Lago. Tužioci tvrde da ih je bivši predsednik u najmanje dva slučaja pokazivao osobama koje nisu ovlašćene za to. Suđenje u ovom slučaju počinje 24. maja u Fort Pirsu, u Floridi.

Treća optužnica u vezi sa izborima 2020. odnosi se na saveznu državu Džordžiju, gde je Tramp optužen po 13 tačaka za mešanje u izbore u toj državi, uključujući kršenje Zakona o reketiranju savezne države i nagovaranje državnog zvaničnika da prekrši zakletvu, falsifikuje izborne rezultate i da lažnu izjavu.

Do tužbe je došlo nakon što je u javnost procurio telefonski razgovor predsednika i državnog sekretara Džordžije Breda Rafenspergera u kojem Tramp od njega traži da „pronađe 11.780 glasova“, jedan više od broja kojim je izgubio od Bajdena u toj državi, jednoj od ključnih za pobedu demokratskog kandidata. Razgovor je vođen 2. januara 2021, nakon što su svi glasovi tri puta zvanično prebrojani i posle brojnih tužbi republikanaca koje su odbijene. Tramp je kasnije objašnjavao da je njegov razgovor sa Rafenspergerom bio „apsolutno legitiman“.

Ali ne more samo Trampa političke muke, ni njegove kompanije nisu poslovale po zakonu.

Vrhovni sud Njujorka podigao je 3. aprila prošle godine protiv njega optužnicu u kojoj ga u 34 tačke optužuje za falsifikovanje poslovnih knjiga. Prema njujorškom zakonu, falsifikovanje knjiga je obično lakše krivično delo, ali može postati teže ako uključuje „nameru za prevaru“.

TANJUG / AP / Matt Rourke

Tramp je, navodno, falsifikovao poslovne knjige kako bi potplatio porno-glumicu Stormi Denijels, koja je pre predsedničkih izbora 2016. tvrdila da je sa njim imala seksualne odnose. Tužioci tvrde da joj je Trampov advokat i „čovek za rešavanje problematičnih situacija“ Majkl Koen u oktobru 2016. isplatio 130.000 dolara od vlastitih sredstava. Po ulasku u Belu kuću, Tramp je Koenu novac vratio u nekoliko rata koristeći svoje poslovne račune, kršeći njujorški Zakon o korporativnim troškovima. Ovo suđenje je zakazano za 25. mart.

Ali ni to nije sve. Presuda iz januara 2023. pokazala je da Tramp „voli sve što vole mladi“ kada je reč o varanju države i utaji poreza. Naime, sud u Njujorku izrekao je kompaniji bivšeg predsednika i pridruženim korporacijama maksimalnu finansijsku kaznu u iznosu od 1,6 miliona dolara zbog utaje poreza.

Tužilac je dokazao, a porota osudila odgovorne u kompaniji po svih 17 tačaka da je 13 godina vešto koristila rupe u poreskim zakonima i varala državu Njujork. Tužilac je dokazao da je kompanija na kriminalan način izbegavala poreze i smanjivala troškove tako što je svojim rukovodiocima davala neprijavljene povlastice, poput zakupa luksuznih stanova i automobila.

Tramp lično nije ni optužen ni osuđen u ovom slučaju, ali je porota zaključila da je šema delimično sprovedena u korist njegove korporacije. Zbog mogućnosti da izgubi dozvolu za poslovanje u državi Njujork, Tramp je svoje prebivalište prebacio u Floridu, a veći deo poslovanja na svoje sinove Erika i Donalda Mlađeg.

No i pored toga što je ušao u istoriju kao prvi bivši ili aktuelni predsednik koji se suočava sa ozbiljnim krivičnim optužbama, uključujući rušenje legalno izabranog predsednika, Trampu neprestano raste podrška. Do sada je osvojio unutarstranačke izbore u Ajovi i Nju Hempširu, i krajem prošle nedelje u Nevadi, a uoči izbora u Južnoj Karolini, matičnoj državi svoje protivkandidatkinje Niki Hejli, ima dvocifrenu prednost.

Hejli je doživela pravo poniženje u Nevadi kada je na obaveznim državnim izborima, koji nisu određivali delegate, a na kojima Tramp nije učestvovao, većina birača nije glasala „ni za jednog od ponuđenih kandidata“, odnosno za njega! Lokalni zakon, naime, daje prednost stranačkim kokusima u odnosu na državne izbore, pa je tako dva dana kasnije Tramp osvojio ubedljivu većinu i svih 26 glasova iz te države. On je to znao, pa je ostavio Niki Hejli da se na državnim izborima bori protiv prazne stolice. I izgubila je.

Većina analitičara sada procenjuje da Hejli u kampanji može da izdrži najduže do 5. marta, takozvanog superutorka, kada se glasa u 15 saveznih država, nakon čega će Trampu biti otvoren put ka trećoj nominaciji.

Tramp vodi sa 47:42, ali...

Najnovije istraživanje televizijske mreže MSNBC pokazuje da, ako bi se izbori održali danas, Tramp ima prednost od pet odsto u odnosu na sadašnjeg predsednika Bajdena - 47:42. Međutim, ako bi Tramp bio osuđen za bilo koje od krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret, rezultat bi se preokrenuo u korist Bajdena, ali sa relativno malom marginom - 45:43. Najveći preokret kod onih koji su podržavali Bajdena 2020. desio se među mladim i nezavisnim biračima i u latino populaciji.

Istraživanje Kejto instituta: Stručnjaci dele Trampove glasače na pet grupa

Sve je veća enigma pitanje zbog čega bivšem predsedniku popularnost raste skoro proporcionalno broju optužnica koje se podižu protiv njega i presuda koje su donete? Američki mediji i stručnjaci ponovo se bave pitanjem kako izgleda foto-robot prosečnog Trampovog birača?

Generalno mišljenje je da se radi o sredovečnom muškarcu, srednjeg ili nižeg obrazovanja, uglavnom nastanjenom u centralnom delu SAD. Prema doktoru Emilu Ekinsu iz konzervativnog Kejto instituta, postoji pet kategorija Trampovih pristalica.
„Najveća grupa su čvrsti konzervativci. Oni su lojalni republikanci, fiskalni konzervativci sa tradicionalnim političkim vrednostima i zabrinuti su zbog ilegalne imigracije. U toj grupi je više muškaraca nego žena i većina njih ima u posedu po nekoliko komada oružja“, rekao je Ekins za sajt Instituta.

Doktor Ekins je objasnio i ko su pripadnici ostalih grupa.

„Drugu grupu čine pobornici slobodnog tržišta. Oni prednost daju manjoj vladi i imaju umeren do liberalan stav prema imigrantima i rasi. Treći su za superiornost Amerike u svetu, koji su praktično doveli Trampa do prve predsedničke pobede (Make America Great Again). Njihovo obrazovanje i prihodi su niži od ostalih grupa. Antielitisti su četvrta grupa. Oni su zagovornici progresivnog ekonomskog spektra i smatraju da je politički sistem korumpiran. Poslednja i najmanja grupa podržavalaca Trampa su takozvani neuključeni. Oni ne prate politiku, ali su nepoverljivi prema institucijama i imigracionoj politici, podržavaju izgradnju zida sa Meksikom i zabranu ulaska muslimana. Zanimljivo je da je to najmlađa grupa i da je među njima više žena nego muškaraca“, zaključio je Ekins.

Veliki izgledi za reprizu predsedničke trke iz 2020.

Bivši ambasador Srbije u SAD Ivan Vujačić ocenjuje za NIN da se Tramp našao u nezavidnoj poziciji posle presude Apelacionog suda.

„Radi se o veoma ozbiljnoj tužbi u kojoj se tvrdi da je Donald Tramp sa pozicije predsednika pokušao da podrije zakonitu proceduru izbora predsednika i time učinio krivično delo i ujedno faktički podrio Ustav SAD, prekršivši i zakletvu da će ga se držati. Trampova odbrana se pozivala na imunitet. Mislim da je presuda bila očekivana. Žalbe Trampovih advokata će sigurno odložiti to suđenje, pogotovu ako se umeša Vrhovni sud SAD“, kaže Vujačić.

On podvlači da će mnogo značajnija biti odluka Vrhovnog suda SAD, koji ovih dana razmatra Trampovu žalbu na odluku Vrhovnog suda Kolorada da Tramp nema pravo da učestvuje na primarnim izborima u okviru Republikanske stranke u ovoj državi zbog podsticanja pobune 6. januara 2021. godine.

„Očekujem da će Vrhovni sud SAD oboriti odluku suda države Kolorado iz jednostavnog razloga što Tramp još nije osuđen za ovo delo. Ovakva presuda Vrhovnog suda SAD bi ujedno sprečila sve slične pokušaje u drugim državama da onemoguće Trampovu kandidaturu po ovom osnovu. Moja prognoza je da će Tramp neometano izaći na izbore, bez obzira na to što se protiv njega vode i drugi brojni postupci“, objašnjava Vujačić.

On smatra da Tramp u ovom trenutku nema pravog protivkandidata u redovima svoje stranke.

„Rezultat u Nevadi potvrđuje koliko je tvrdo radikalno jezgro u okviru republikanaca preuzelo stvari u svoje ruke kada su u pitanju prajmarisi. Ali to ujedno pokazuje i nedostatke takvog oblika izbora kandidata u okviru stranaka, jer su na njima uvek prisutni najradikalniji elementi, koji po definiciji imaju najsnažniju motivaciju da izađu na izbore“, kaže bivši ambasador Srbije.

Vujačić smatra da je „jasno da ćemo, ako ne bude vanrednih okolnosti, gledati reprizu trke između Trampa i Bajdena“.

„Po mom mišljenju, Bajden će voditi dve kampanje - pozitivnu i negativnu. Sa pozitivne strane morao bi da istakne odličnu ekonomsku situaciju u zemlji i da je pripiše sebi kao zaslugu, što u velikoj meri ona i jeste. Problem je percepcije velikog broja birača da je ekonomska situacija loša i pored statistike da ona nije bila bolja u poslednje dve dekade. U negativnoj kampanji pokušaće da prikaže Trampa kao čoveka koji je protiv američke demokratije i njenih institucija i da je opasnost za SAD kao državu. Međutim, ukoliko Tramp u međuvremenu bude osuđen za neko od brojnih krivičnih dela za koje je optužen, to može delovati na izvestan broj birača, čak i među opredeljenim republikancima. Ima i među njima onih koji nisu spremni da iz stranačkih ubeđenja glasaju za čoveka koji je osuđen za kriminal“, zaključuje Ivan Vujačić.