Kako se finansira palestinska militantna organizacija: Hamas d.o.o.

Donacije, porezi prikupljeni u Gazi, tajna mreža kompanija i kriptovalute, četiri su osnovna načina na koja se finansira Hamas, za veći deo Zapada teroristička organizacija. Godišnji prihodi Hamasa, organizacije odgovorne za krvavi napad u Izraelu 7. oktobra prošle godine, procenjuju se od 300 miliona do milijardu dolara. Od toga, dobar deo ide njegovom vojnom krilu, procene su organizacija koje se bave bezbednošću.

Veći deo Hamasovih prihoda, ipak, odlazi na troškove svakodnevnog života u Gazi, gde ta grupa čini vlast i od koje zavisi život Palestinaca u enklavi, koja je sa svih strana okružena Izraelom, osim jednog malog dela granice sa Egiptom.

Džesika Dejvis, predsednica kanadske Asocijacije za obaveštajne i bezbednosne studije i nekadašnja pripadnica kanadske finansijske obaveštajne agencije, ocenjuje da su baš visoki prihodi koje Hamas ostvaruje omogućili opsežni napad na Izrael 7. oktobra, posle kojeg je usledio sukob Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze.

Hamas je u protekloj deceniji, a možda i duže, prikupljao novac iz četiri osnovna izvora, navodi Džesika Dejvis.

„Najveći izvor novca su porezi koje Hamas prikuplja od privrednih aktivnosti u Pojasu Gaze, bile one legalne ili ilegalne. To sprovodi Hamasova de fakto vlada u Gazi, tako što Hamas prikuplja porez, a zauzvrat obezbeđuje socijalne servise. Status Hamasa kao vlasti Gaze omogućava im da imaju i druge izvore finansiranja: donacije, kao što su one iz Katara, od kojih se plaćaju plate i obezbeđuje osnovna pomoć za Palestince, zatim razgranata mreža kompanija u inostranstvu i kriptovalute“, objašnjava Dejvisova.

Donacije najviše daju Iran i Katar

Izrael dugo optužuje Iran da snabdeva Hamas oružjem, dok Teheran tvrdi da samo daje moralnu i finansijsku podršku grupi. Iran to čini još od revolucije 1979. godine želeći da se na taj način prikaže kao lider islamskog sveta.

Katar, koji zarađuje veliki novac od nafte i gasa, dao je od 2014. godine na stotine miliona dolara Gazi, što je u jednom trenutku iznosilo čak 30 miliona mesečno, za održavanje jedine elektrane u Pojasu i pomoć za svakodnevni život i plate zaposlenih u javnom sektoru Hamasove vlade.

„Katar obezbeđuje pomoć od po 100 dolara najsiromašnijim palestinskim porodicama“, izjavili su katarski zvaničnici Rojtersu, dodajući da ta država finansira i nabavku goriva za elektranu kako bi stanovnici Gaze imali struju.

Prema procenama, Iran donira Hamasu između 22 i 70 miliona dolara godišnje, ali je taj broj verovatno veći, čak i do 100 miliona.

I Palestinski islamski džihad, bratska organizacija Hamasa, takođe dobija novac od Teherana, navode stručnjaci. S druge strane, iranska Islamska revolucionarna garda Kuds najverovatnije direktno šalje novac vojnom krilu Hamasa, takozvanim Al Kasam brigadama.

Novac Hamasu šalju i bogati pojedinci donatori, posebno iz zemalja Zaliva, a jedna od država koje su optuživane da su veliki donatori Hamasa jeste i Turska, gde novac ide preko Tika, Agencije za kooperaciju i koordinaciju.

Porezi – takse na sve legalno i nelegalno

Hamas, kao aktivna vlast u Pojasu Gaze, prikuplja poreze na sve komercijalne poslove koji se u tom području obavljaju. Takođe, ima i sistem tunela, koji se ne koristi samo u vojne svrhe, već se kroz njega transportuje roba, i tako izbegava zvanični prelaz Rafa sa Egiptom, a na tu krijumčarenu robu se, naravno, naplaćuje porez.

A od kada je 2018. godine ponovo otvoren prelaz Rafa, veruje se da Hamas naplati oko 12 miliona dolara mesečno poreza na robu koja zvanično iz Egipta ulazi u Gazu.

U 2022. godini Hamas je počeo da oseća krizu u budžetu, pa su, zbog visokih cena goriva, mogli da pokriju tek oko 60 odsto plata zaposlenih, dok je prihod od poreza stao na samo 40 miliona dolara mesečno, što je premalo za populaciju od više od dva miliona ljudi.

Tajna mreža kompanija

Jedan od izvora prihoda je i investicioni portfolio kompanija bliskih ovom militantnom pokretu, najviše kroz poslove sa nekretninama u Sudanu, Turskoj, Alžiru i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Američko Ministarstvo finansija tvrdi da je do kraja 2022. Hamas ustanovio tajnu mrežu kompanija koja rukovodi investicijama teškim 500 miliona dolara, i to u firme od Turske do Arabije.

Američki Stejt department raspisao je nagradu od 10 miliona dolara za informacije koje bi mogle da dovedu do prekida finansiranja Hamasa, koji je u SAD proglašen terorističkom organizacijom još 1997. godine. Stejt department je imenovao i šest finansijskih „menadžera“ Hamasa, o kojima traži informacije.

Abdelbasit Hamza Elhasan Mohamed Kair, poznat samo kao Hamza, jedan je od najvažnijih na toj listi. Prema navodima Stejt departmenta, Hamza je finansijer Hamasa koji vodi veći broj kompanija i koji je bio umešan u transfer oko 20 miliona dolara, uključujući i direktan transfer jednom od glavnih Hamasovih finansijskih oficira Mahiru Džavadu Junisu Salahu.

PROFIMEDIA / Said Khatib / AFP

„Mreža koju koristi Hamza za pranje novca i generisanje prihoda Hamasa uključuje kompaniju iz Sudana Al Rowad Real Estate Development, koju su SAD proglasile terorističkom organizacijom u maju 2022. godine. Hamza takođe ima dugotrajne finansijske veze sa kompanijama povezanim sa Al Kaidom i Osamom bin Ladenom u Sudanu”, navodi Stejt department.

Inače, i Osama bin Laden je bio u direktnoj vezi sa građevinskom industrijom pošto je njegov otac Mohamed bin Avad bin Laden, saudijski milijarder, osnivač jedne od najvećih građevinskih firmi u Saudijskoj Arabiji - Saudi Bin Laden Group.

Prema tvrdnjama Stejt departmenta, Hamasovi operativci i deo investicione mreže ove organizacije u Turskoj su Amer Kamal Šarif Alšava, Ahmed Sadu Džahleb, Valid Muhamed i Mustafa Džadala. Alšava je generalni direktor kompanije Trend GYO i u bordu je direktora više kompanija povezanih sa Hamasom. Kompanija Trend GYO na svom sajtu navodi da se bavi konsaltingom u oblasti građevinske industrije.

Mahinacije kriptovalutama

Hamas je preko donacija u kriptovalutama obezbedio više od 40 miliona dolara samo u protekle dve godine, ali nije jasno ko je donator, tvrde zapadni bezbednosni izvori.

„Korišćenje kriptovaluta, kreditnih kartica ili izmišljenih trgovinskih poslova, kako bi bile izbegnute međunarodne restrikcije, sve su češći načini delovanja organizacije koja je pod sankcijama SAD, Velike Britanije i nekih drugih zemalja kao teroristička“, objašnjava Mejtu Levit, bivši američki zvaničnik specijalizovan za borbu protiv terorizma.

„Hamas je jedan od najuspešnijih u korišćenju kriptovaluta za finansiranje terorizma“, tvrdi Tom Robinson, suosnivač blokčejn firme Eliptik.

Međutim, Hamas je nedavno saopštio da odustaje od kriptovaluta zbog česte promene njihovih vrednosti. Stručnjaci smatraju da iza odustajanja zapravo stoji mogućnost da država preko transakcija u kriptovalutama prati puteve novca.

To potvrđuje i firma za istraživanje blokčejna TRM Labs, koja navodi da je Hamas poslednjih godina dobijao uvećane donacije u kriptovalutama, pa je na taj način samo u maju 2021. primio više od 400.000 dolara. U poslednje vreme, međutim, grupe za podršku Hamasu prosledile su ovoj organizaciji samo nekoliko stotina dolara kroz kriptovalute. Kao mogući razlog tome navodi se da izraelske vlasti uspevaju da ih otkriju i preuzmu taj novac. Izrael je od decembra 2021. do aprila ove godine zaplenio 190 kriptonovčanika koji su bili povezani sa Hamasom.

Neće ih uništiti ni pad Gaze: Hamasovi „menadžeri“ operišu u bar četiri zemlje

Džesika Dejvis, predsednica kanadske Asocijacije za obaveštajne i bezbednosne studije i nekadašnja pripadnica kanadske finansijske obaveštajne agencije, objašnjava da će, čak i da Izrael uspe u svrgavanju Hamasa sa vlasti u Gazi, toj organizaciji ostati mogućnost da zarađuje kroz oporezivanje, najviše ilegalnih aktivnosti, kao što je šverc robe kroz mrežu Hamasovih tunela.

„Katar bi možda mogao da i dalje obezbeđuje novac grupi, ali ako Hamas izgubi kontrolu nad Gazom, Doha će biti pod pritiskom da im suspenduje plaćanja i možda potraži druge načine da pomogne Gazi. Uklanjanje Hamasa sa vlasti u Gazi poremetilo bi dotoke najvećih izvora novca”, smatra Dejvis.

Ona kaže da postoje najmanje četiri zemlje u kojima posluju Hamasovi „menadžeri“, ali verovatno i više njih. Među njima su oni koji su vlasnici ili rukovodioci kompanija koje direktno rade za Hamas, dok su drugi zaduženi za prenos novca.

„Dok neke države namerno omogućavaju Hamasovoj finansijskoj mreži da radi kako bi podržale njihov sukob sa Izraelom, druge jednostavno nisu u stanju da pronađu i ometaju takve mreže“, smatra Dejvisova.

Ona ocenjuje da će, bez obzira na rezultate aktuelne izraelske vojne operacije u Gazi, Hamasova finansijska mreža ostati dugogodišnji problem.

„Hamas ima otpornu mrežu finansijskih menadžera, investicija i izvora prihoda koja će im omogućiti da budu solventni još dugo. Ozbiljni pokušaji da se umanje finansijske sposobnosti Hamasa zahtevaće međunarodnu koordinaciju, znatno vreme i politički uticaj kako bi se našli partneri da u tome učestvuju“, ocenjuje Džesika Dejvis.