Predsednički izbori u Rusiji: Bez opozicije i dileme ko će pobediti, ali jedna promena je moguća

U Rusiji se održavaju predsednički izbori koji traju do nedelje, 17. marta, a na njima se aktuelni predsednik Vladimir Putin kandiduje za peti mandat, te bi u slučaju pobede ostao na vlasti do 2030. godine. Reč je o prvim predsedničkim izborima na kojima glasaju i stanovnici četiri ukrajinska regiona okupirana tokom ruske invazije na Ukrajinu – Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti. 

Za Kremlj ishod predsedničkih izbora, odnosno apsolutna pobeda Vladimira Putina, ne dovode se u pitanje. Ankete i istraživanja javnog mnjenja, koje objavljuju ruski državni mediji, pokazuju da Putin uživa podršku oko 80 odsto građana, dok istraživanja različitih organizacija procenjuju da će osvojiti između 57 i 74 odsto glasova.

Njegova kandidatura za peti mandat inače je omogućena nakon što je Državna duma 2021. godine usvojila amandmane na Ustav prema kojima se, između ostalog, ograničavanje broja mandata tokom kojih jedna osoba može obavljati dužnost predsednika Rusije odnosi na aktuelnog lidera zemlje, bez uzimanja u obzir njegovih prethodnih predsedničkih mandata. Time je Putinu otvorena ne samo mogućnost za kandidaturu na ovim izborima, već i na potencijalno sledećim predsedničkim izborima 2030. godine.

Predsedničke izbore će posmatrati delegacije iz 36 država i pet međunarodnih organizacija, a akreditovano je više od 200 parlamentarnih posmatrača i nekoliko desetina stručnjaka za izborni proces, saopšteno je iz Saveta Ruske Federacije. U Rusiji pravo glasa ima oko 110 miliona građana, a izborni rezultati trebalo bi da budu objavljeni najkasnije do 28. marta.

Izbori bez opozicije

EPA / EFE / MAXIM SHIPENKOV

Putinovo ime je na glasačkom listiću zajedno sa još samo tri kandidata koji su deo ruske "sistemske opozicije" – Vladislavom Davankovim iz partije "Novi ljudi", Leonidom Sluckim iz Liberalno-demokratske partije (LDPR) i kandidatom Komunističke partije Nikolajem Haritonovim.

Ruska opozicija nije predstavljena na glasačkim listićima ili u mejnstrim medijima, a većina aktivista je otišla iz zemlje. Oni koji su, pak, ostali suočili su se sa hapšenjem i zatvaranjem ili umrli pod misterioznim okolnostima, kao što je bio slučaj sa zatvorenim opozicionim liderom Aleksejem Navaljnim.

Kada su u pitanju kandidati koji su na izbornom listiću, oni se smatraju simboličnim političkim protivnicima, čije stranke "na ovaj ili onaj način" podržavaju vladu, a njihovo uvrštavanje na glasački listić je osmišljeno da pruži određeni stepen respektabiliteta glasanju i privid pluraliteta, smatra Pjotr Nikitin, osnivač ruske nevladine mirovne organizacije "Rusko demokratsko društvo" (RDD). 

"Na ovim 'izborima' ne postoje 'tri opoziciona kandidata'. Tri kandidata o kojima se radi ne razlikuju se od Putina ni po jednoj ključnoj tački, niti su poznati većini izbornog tela, niti su čak pokušali da vode bilo koju kampanju. Dva kandidata koja su ozbiljno planirala da oponiraju Putinu, a posebno po pitanju rata protiv Ukrajine, jednostavno nisu puštena na izbore. Organizatori i učesnici njihove kampanje su već podvrgnuti gonjenju. Aleksej Navaljni, koji je 2018. isto tako sprečen da učestvuje u predsedničkim izborima jednostavno je ubijen. Rezultat ovih 'izbora' je poznat – Putin će dobiti preko 80%. Niko ne može da promeni ili da utiče na rezultate koje će biti proglašeni u ponedeljak, niti će biti moguće da se ti rezultati ospore", objašnjava Nikitin za NIN i dodaje:

"Ono što može da se promeni nakon ovih 'izbora' je percepcija Putina kao legitimno izabranog lidera. Toj svrsi je namenjena akcija 'Podne protiv Putina' u okviru koje će se glasači koji su protiv Putina i rata doći na izborna mesta tačno u podne, 17. marta, da bi time pokazali svoju brojnost i lažnost nacrtanih rezultata izbora".

TANJUG / AP / Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP

I i Beogradu je otvoreno jedno biračko mesto na kom državljani Rusije mogu da glasaju, u Beogradu, u Bulevaru Crvene armije 28, gde se nalazi Ruska škola pri ambasadi te države, a opozicioni aktivisti najavljuju da će se i ispred nje održati akcija "Podne protiv Putina".

Na pitanje kako objašnjava fenomen da ankete i istraživanja javnog mnjenja, koje objavljuju ruski državni mediji, pokazuju da Putin uživa podršku oko 80 odsto građana, što je više nego pre početka rata u Ukrajini, a uprkos brojnim sankcijama i svemu što se desilo sa Navaljnim, naš sagovornik ističe da "za razliku od većine demokratskih zemalja, rezultati svih izbora počevši od 2004. se uvek tačno podudaraju sa pomenutim 'anketama i istraživanjima javnog mnjenja'.

"Razlog je da te 'ankete', koje sprovode agencije pod potpunom državnom kontrolom, nemaju nikakve veze sa realnim mnjenjem građana. Poznato je da preko 90% ispitanih odbijaju da učestvuju u bilo kojim anketama iz straha da će njihovi odgovori njima stvarati probleme, dok kod preostalih 10% koji učestvuju postoji strah da se na anketi izjasne protiv Putina i rata jer to može voditi kažnjenom gonjenju. Putinov režim je jedna od najokrutnijih diktatura sadašnjosti gde javno mnjenje ne igra nikakvu ulogu. Nikoga nije čudilo da je Čaušeskuov režim u Rumuniji bio srušen, a Čaušesku streljan, manje od tri godine nakon što je dobio 97% na izborima. Niko ne smatra da se diktature na Kubi, u Severnoj Koreji ili Eritreji temelje na javnom mnjenju, iako se i tamo redovno održavaju 'izbori'. 'Izbora' i 'referenduma' je bilo i u nacističkoj Nemačkoj. 'Izbori' u Rusiji moraju da se gledaju na isti način, a ozbiljno pozivanje na 'ankete i istraživanja javnog mnjenja' u Rusija svedoči o totalnom nerazumevanju prirode Putinovog režima", navodi on i dalje apostrofira:

"Da je Putinova podrška zaista 80%, Putin ne bi morao da zatvara, proteruje i ubija svoje konkurente i neistomišljenike, niti da krivično goni ljude zbog izražavanja opozicionih stavova. Nezavisna sociološka istraživanja pokazuju da je Putinova podrška u društvu u stalnom opadanju od 2009. godine, dok je glavna želja većine Rusa što brže prekidanje rata sa Ukrajinom pod bilo kojim uslovima. Najhrabriji i najaktivniji građani će izraziti svoj protest dolaskom na birališta u podne 17. marta, i verujem da će to biti ogroman broj ljudi koji će pokazati da Putin nije ni legitiman ni izabran, a u svakom slučaju da su priče o 80% podrške lažne."

Putin je na vlasti bilo kao predsednik ili premijer od kraja 1999. godine i ne pokazuje znake spremnosti da se odrekne kontrole nad zemljom. Podržava ga lojalan unutrašnji krug i zadržava podršku ruskih službi bezbednosti. Međutim, odražavajući nervozu Kremlja zbog bilo kakvog potencijala za "izborni potres", čak i kandidatima koji su samo marginalno predstavljali "nesistemsku opoziciju“, kao što su antiratne nade Jekaterina Duncova i Boris Nadeždin, bilo je zabranjeno da učestvuju na izborima od strane Centralna izborna komisija Rusije. Zabrana je široko viđena kao politički motivisana, piše CNBC.

Putinov rejting u Rusiji je na najvišem nivou od 2016. godine, 86% u februaru, prema nezavisnom Levada centru, iako analitičari poput Andreja Kolesnikova, višeg saradnika u Karnegi Raša Jurazija centru, primećuju da se Putinov "model moći' u velikoj meri, oslanja na dva nestabilna uporišta, "pasivni konformizam i strah".

Oba faktora su svakako pojačana otkako je Rusija izvršila invaziju na susednu Ukrajinu u februaru 2022. godine, a bilo kakva kritika ruske "specijalne vojne operacije" – prikazane kao slavne i patriotske odbrane ruske otadžbine – potencijalno može odvesti građane u zatvor. 

Kremlj se nadati da će videti visok odziv birača na ovim izborima – a predsednički izbori prvi put se održavaju tri dana – i traži značajnu pobedu Putina kako bi legitimizovao rat, primećuju analitičari.

TANJUG / AP / Sergey Guneyev (POOL)

"Kremlj traži ubedljivu pobedu i izborni rezultat koji bi pokazao ogromnu podršku javnosti Putinu i, uz to, njegovoj unutrašnjoj i spoljnoj politici, u želji da reafirmiše Putinov legitimitet, mobiliše javnu podršku njegovoj politici i pokaže jedinstvo i odlučnost svojim spoljnim protivnicima", prokomentarisao je Andreas Tursa, savetnik za centralnu i istočnu Evropu u konsultantskoj kući Teneo.

Tursa podseća da je Putin na izborima 2018. dobio 77,5 odsto važećih glasova, a izlaznost je bila 67,5 odsto. Ove godine bi obe cifre mogle biti još veće, kaže on.

"Putin se ne suočava sa nikakvom stvarnom konkurencijom u glasanju i, ako je potrebno, izborne vlasti imaju na raspolaganju različite alate da osmisle željeni odziv i rezultat. Međutim, prednost je da se dobije rezultat sa što je moguće manje smetnji", primetio je on.

Široko rasprostranjena kritika

Rastući autoritarizam u Rusiji i erozija poslednjih ostataka demokratije u zemlji tokom Putinovog mandata izazvali su široku kritiku i konsternaciju. Kao takvo, nije ni čudo što su glasanje 2024. već osudili opozicioni aktivisti, kao i susedna Ukrajina.

Kijev je oštro kritikovao glasanje koje se ove nedelje održava na Krimu, u Zaporožju, Hersonu, Donjecku i Lugansku. Već je bilo izveštaja o prinudi i nelegitimnom glasanju na teritorijama koje zvanično imaju oko šest miliona stanovnika, uključujući dokaze da su naoružani vojnici pratili proruske zvaničnike, noseći glasačke kutije od vrata do vrata da skupe glasove.

Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine saopštilo je u četvrtak da pokušaj Rusije da „imitira“ predsedničke izbore na svojoj teritoriji "pokazuje kontinuirano flagrantno nepoštovanje normi i principa međunarodnog prava od strane Ruske Federacije". Nazvala je glasanje nezakonitim i pozvala građane u okupiranim regionima da ne učestvuju, te druge države da ih ne priznaju.

Ruski opozicioni aktivisti, većina u samonametnutom egzilu kako bi izbegli hapšenje, zatvor ili napad, takođe su osudili izbore.

Julija Navalnaja, udovica pokojnog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, pozvala je ruske birače da glasaju za "bilo kojeg kandidata osim Putina" i pozvala građane da masovno glasaju u podne po lokalnom vremenu 17. marta, sa namerom da preplave biračka mesta. Ona je takođe zatražila od Zapada da ne prizna izborni rezultat. Protivnici Kremlja takođe su pozvali pristalice u inostranstvu da ove nedelje protestuju ispred ruskih ambasada.

Dmitrij Moskvi, opozicioni aktivista i predstavnik Ruskog demokratskog društva u Londonu, rekao je da su protesti pružili ljudima priliku da pokažu svoje protivljenje Putinu i ratu.

"Kada govorimo o Rusiji, uvek govorimo o skoro autoritarnom režimu u kojem nema slobode izbora, govorimo o izborima koje će ruske vlasti očigledno i sigurno lažirati", rekao je on za CNBC.