Igra nerava u kojoj je bela zastava zabranjen pojam: Četiri poruke za nova komešanja na "istočnom frontu"

Rat Rusije i Ukrajine uveliko je ušao u treću godinu, a iako su svi očekivali da će posle gotovo pola miliona mrtvih i ranjenih na obe strane Moskva i Kijev biti spremni da sednu za pregovarački sto i zaustave besmisleni sukob, situacija ponovo počinje da eskalira.

Posebne tenzije unelo je rusko obelodanjivanje presretnutih razgovora nemačkih generala o upućivanju Kijevu krstarećih raketa „taurus“, koje mogu da gađaju ciljeve u dubini teritorije Rusije. To je podstaklo ruskog predsednika Vladimira Putina da možda prvi put upozori Zapad, a ne Ukrajinu, da je Moskva spremna da iskoristi svoj nuklearni potencijal ako bude ugrožen suverenitet i teritorijalni integritet zemlje.

Kao neka vrsta glasa razuma pojavio se papa Franja, koji je u jednom intervjuu pozvao Ukrajinu da smogne snage za pregovore i zaustavljanje krvoprolića, što je i u Kijevu i među protivnicima Rusije doživljeno kao poziv na podizanje bele zastave. Istina, to jeste u intervjuu pomenuto, mada Vatikan tvrdi da papa to nikada nije izgovorio. Neke zemlje, poput Litvanije, otišle su toliko daleko da su pozvale na slanje trupa u Ukrajinu, što bi definitivno bio recept za katastrofu. 

Ipak, krenimo redom. Osvajanjem Avdejevke, koja se smatra najvećom ruskom pobedom posle neuspešne ukrajinske kontraofanzive prošle godine, rat je dobio novu dinamiku. Tom bitkom rat je, iz ukopanog i pozicionog, evoluirao i podstakao nove ambicije i jedne i druge strane. Moskve da se snažnije okrene novim strateškim ciljevima, na primer, Odesi kao eventualnoj kapiji prema Pridnjestrovlju. Kijevu, sa druge strane, ako već nema u ovom trenutku snage da u svoju korist radikalno preokrene ratnu sreću, makar da spektakularnim diverzantskim akcijama takozvanih ruskih partizana pokrene pomalo već umorne zapadne partnere na pružanje značajnije i efikasnije vojne pomoći. 

Nemački gaf sa „taurusima“

Međutim, rusko obelodanjivanje presretnutog telefonskog razgovora najviših nemačkih vojnih zvaničnika o načinima podrške Ukrajini u borbi protiv ruske agresije najviše je uticalo da se situacija zakuva. U tom razgovoru komandant nemačkih vazduhoplovnih snaga, general Ingo Gerharc sa trojicom visoko pozicioniranih zvaničnika vazduhoplovnih snaga razmatra upućivanje Kijevu krstareće rakete „taurus“, koje mogu da gađaju ciljeve u dubini ruske teritorije, čemu se kancelar Olaf Šolc javno protivio i odbio takvu ideju. U razgovoru se takođe pominje obuka ukrajinskih vojnika i mogući vojni ciljevi za te rakete, uključujući most koji povezuje rusko kopno sa Krimom i ruske magacine oružja.

Razgovor takođe otkriva detalje savezničkih operacija, poput raspoređivanja britanskih instruktora u Ukrajinu i kako su britanske rakete „storm šadou“ i francuske „skalp“ već raspoređene u Ukrajini.

To je posebno razbesnelo zapadne saveznike Nemačke, a kako za NIN kaže Miroslav Stojanović, dugogodišnji dopisnik Politike iz Nemačke, dovelo je u pitanje koliko je Berlin pouzdan saveznik.

„Nemačka se pokazala kao obaveštajno nepouzdana i porozna. Sve je to već užarenu atmosferu u raspravama oko slanja raketa, koje bi dometom do pet stotina kilometara lako mogle da gađaju ciljeve na ruskoj teritoriji, dovelo do usijanja. I nateralo inače kolebljivog Olafa Šolca da najzad, u međustranačkim sporenjima, posebno o ovoj temi, posegne za jakom kartom: kancelarova je poslednja. Slanje raketa „taurus“ bilo bi krajnje neodgovorno, i on to, bio je kategoričan, „kao nemački kancelar neće dopustiti“. Uz objašnjenje da bi to bilo uvlačenje Nemačke - i neposredno - u rat sa Rusijom. Tako složene sisteme, kao što su „taurusi“, u slučaju slanja Kijevu, morali bi da opslužuju nemački vojnici. Kao što to, otkrio je, očigledno pre ciljano nego nesmotreno, čine Francuzi i Britanci. Iako je ta činjenica predstavljala medijski takozvanu javnu tajnu, izazvala je političku uzbunu u Parizu i Londonu. Saopštava je, prvi put, lider zemlje takvog formata i specifične političke težine“, kaže Stojanović.

Dodatno ulje na vatru ponovo je dolio francuski predsednik Emanuel Makron, koji je nakon neuspelog apela prošlog meseca za upućivanje savezničkih trupa u Ukrajinu, što je podržala samo Litvanija, otišao korak dalje. U intervjuu francuskim nacionalnim televizijama TF1 i Frans 2  izjavio je da bi Evropa trebalo da se sprema za rat ukoliko želi mir. Prema njegovim rečima, „ruski predsednik Vladimir Putin je protivnik koji se neće zaustaviti na Ukrajini ukoliko je porazi“.

„Da bismo imali mir u Ukrajini, ne smemo da budemo slabi, moramo lucidno da sagledavamo situaciju i pokažemo odlučnost, volju i hrabrost da kažemo da smo spremni da dosegnemo sredstva za postizanje našeg cilja, a to je da Rusija ne pobedi“, istakao je Makron, što su mnogi shvatili kao otvoren poziv za direktnu vojnu konfrontaciju sa Moskvom.

Glasno upozorenje Moskve

Međutim, čak i pre te njegove izjave stiglo je jasno i glasno upozorenje Moskve. U intervjuu koji je dao uoči predsedničkih izbora koji su prošlog vikenda održani u Rusiji, Vladimir Putin je izjavio da je Rusija tehnički spremna za upotrebu nuklearnog oružja ako Zapad i SAD pošalju trupe u Ukrajinu,  što bi se, kako je dodao, smatralo značajnom eskalacijom sukoba.

TANJUG / AP / Gavriil Grigorov (POOL)

Uz ogradu da se nada da će prevladati hladne glave i da to toga neće doći, ruski predsednik je podsetio na rusku vojnu doktrinu u pogledu upotrebe nuklearnog oružja: „Generalno kao odgovor na napad upotrebom nuklearnog ili drugog oružja za masovno uništenje ili upotrebom konvencionalnog naoružanja protiv Rusije, kao i kada je samo postojanje države ugroženo“.

„Oružje postoji da bi se koristilo“, upozorio je Putin.

Na pitanje koju cenu je Moskva spremna da plati u ovom sukobu koji je već doveo do najmanje 315.000 poginulih i ranjenih vojnika, Putin je odgovorio da je i jedan izgubljen život previše, ali da nije moguće sada napustiti rusko stanovništvo u Ukrajini.
„Ako napustimo te ljude danas, sutra se naši gubici mogu višestruko uvećati, a naša deca neće imati budućnost, jer ćemo se osećati nesigurno. Bićemo trećerazredna ili četvororazredna zemlja i niko nas neće shvatati ozbiljno ako ne možemo da se zaštitimo. Posledice bi mogle biti katastrofalne po rusku državnost“, rekao je Putin.

On je ipak ostavio prostor za pregovore sa Kijevom, ali, kako je rekao, pod njegovim uslovima.

„Voljni smo da pregovaramo samo na osnovu realnosti koja je nastala, kako se kaže u takvim slučajevima, na terenu, a ne na osnovu nekakvih fantazija koje stvaraju psihodelični lekovi“, rekao je ruski predsednik dodajući da „mogući pregovori nisu pauza za ponovno naoružavanje Kijeva, već ozbiljan razgovor sa bezbednosnim garancijama za Moskvu“.

Miroslav Stojanović smatra da upozorenje ruskog predsednika nije novo.

 „To je izgovoreno u času kad bi situacija zaista mogla da se otme kontroli (i kada baruta već ima previše u vazduhu!) i ona je snažan signal odvraćanja. Zna se adresa: nije to, u svakom slučaju, Ukrajina. Sam Putin je, uostalom, uz najnovije upozorenje objasnio kako nije bilo potrebe da se na ukrajinskom ratištu posegne za nuklearnim (makar taktičkim) oružjem“.

Papina (ne)shvaćena poruka

Jedini pokušaj glasa razuma došao je od pape Franje, koji je u intervjuu švajcarskoj televiziji pozvao Kijev da sedne za pregovarački sto.

„Mislim da je najjači onaj koji sagleda situaciju, misli o ljudima i ima hrabrost da istakne belu zastavu i pregovora. Razgovori treba da se vode uz pomoć međunarodnih sila. Kada vidite da ste poraženi, da stvari ne idu dobro, morate imati hrabrosti da pregovarate. Pregovori nikada nisu predaja“, rekao je papa.

Njegova izjava izazvala je lavinu negativnih komentara, pre svega iz Ukrajine, ali i iz Poljske, jedne od najvećih uporišta katolicizma u Evropi, pa čak i u svetu.

„Naša zastava je plavo-žuta. Živimo, umiremo i pobeđujemo pod njom. Nećemo podizati druge zastave“, napisao je na društvenoj mreži X ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitro Kuleba.

Andrej Juraš, ambasador Ukrajine pri Svetoj stolici, izjavio je da je „neophodno izvući lekcije“ iz sukoba 1939-1945, aludirajući na to da se papin poziv na pregovore sa Putinom može porediti sa pozivima na razgovore sa Hitlerom.

Poljski ministar spoljnih poslova Radek Sikorski napisao je papi da bi „radi ravnoteže mogao da ohrabri Putina da ima hrabrosti da povuče svoju vojsku iz Ukrajine“. „Mir bi odmah nastupio bez potrebe za pregovorima“, rekao je Sikorski.

Usledio je i odgovor Svete stolice.

Portparol Vatikana Mateo Bruni pojasnio je da papa podržava „prestanak neprijateljstava i primirje postignuto hrabrošću pregovora“, a ne potpunu ukrajinsku predaju. 

Bruni je rekao da je novinar koji je intervjuisao papu Franju koristio termin bela zastava u pitanju koje je izazvalo kontroverzne komentare. 

Važno je istaći da je od samog početka sukoba papa koristio tradicionalnu diplomatsku neutralnost Vatikana, ali je to često bilo praćeno i saosećanjem sa ruskim razlogom za invaziju na Ukrajinu, poput komentara da NATO „agresivno kuca na vrata Rusije“ svojim širenjem na istok. 

TANJUG / AP / Andrew Medichini (STF)

Ipak, Stojanović smatra da je papina poruka iskrena.

„Njegova izjava imala je, uveren sam, snažnu humanu i moralnu poruku. Nju je, međutim, izdramatizovala famozna bela zastava. Sintagma koju je papi doturio tokom intervjua švajcarski novinar. Pogrešno protumačena kao poziv Ukrajincima na predaju, izazvala je ishitrena i žučna reagovanja. Ne samo u Kijevu. Papinu izjavu sam shvatio kao poruku kako hrabrost da se pregovara ne podrazumeva automatski i neizbežno slabost i poniženje pregovarača. Hrabro nesrećnih Ukrajinaca, u konkretnom slučaju. I da se, kao i posle svih ratova, i u ovom dolazi do mira samo odgovornim i pravednim pregovorima. Bez gubitnika“, istakao je Stojanović. 

Sve će biti jasnije posle 5. novembra

Većina analitičara smatra da do nuklearnog sukoba Zapada i Rusije neće doći, ali takođe smatraju da do razrešenja rusko-ukrajinskog sukoba neće doći pre 5. novembra kada se bude znalo ko će biti novi ili stari stanar Bele kuće u Vašingtonu. Miroslav Stojanović deli to mišljenje, ali dodaje da će u zavisnosti od ishoda izbora jedna od strana svakako biti nezadovoljnija.

„Ceo svet sa naglašenim interesovanjem prati izbornu kampanju u Sjedinjenim Američkim Državama i posebno ishod, očigledno najdramatičnijih predsedničkih izbora u tako moćnoj zemlji u poslednje vreme. Ukrajinci sa više zebnje nego Rusi. Činjenica da su republikanci već sada rigorozniji od demokrata kad je reč o daljoj finansijskoj i vojnoj pomoći Ukrajini, Kijevu se čini kao dovoljno uverljiv razlog za strah od ponovnog ulaska Donalda Trampa u Belu kuću. Takvog i tolikog straha nema u Moskvi“, zaključuje Stojanović.