Može li Netanjahu da izbegne širi regionalni rat?

Izrael je u nedelju izbegao veće posledice iranskog napada uz pomoć svojih saveznika. Tačnije, 350 ispaljenih iranskih projektila koji su nosili 60 tona eksploziva, nisu uspeli da zaobiđe vazdušnu odbranu Izraela.

Ali uprkos upozorenjima američkog predsednika Džoa Bajdena da Izrael treba da „odnese pobedu” suzdržanom reakcijom i pretnjama iranskog predsednika Ebrahima Raisija da će odgovor na svaki uzvratni udar biti "oštar, sveobuhvatan i bolan”, Izrael razmatra upravo to.

Izrael veruje da je odvraćanje osnova za njegov opstanak, a Iran to kopira, piše Si-En-En.

U promeni paradigme posle decenija proksi rata, Teheran je usvojio strategiju Izraela. „Odlučili smo da napravimo novu jednačinu“, rekao je komandant iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC) Hosein Salami. „Mi ćemo uzvratiti njima (Izraelu)“.

Kada se Izrael suočio sa pretnjama po svoje postojanje u prošlosti, izveo je najhrabrije napade koje je region ikada video. U najvećoj tajnosti, bombardovao je irački nuklearni reaktor u Osiraku 1981. pre nego što je pušten u rad. Slično, 2007. godine bombardovao je sirijski nuklearni reaktor pre nego što je bio izgrađen.

U oba napada kombinovane su obaveštajne informacije sa konvencionalnim vojnim sredstvima. Izraelu je trebalo 11 godina da preuzme odgovornost za napad na Siriju.

Potezi su javni, ali opet i skriveni

Stvar je u tome da Izrael neće objaviti svoje planove, kao što je Iran uradio tokom vikenda kada je izveo napad bez presedana kao odgovor na izraelski napad na iranski konzulat u Damasku, u Siriji, ranije ovog meseca.

Pored ključnih članova izraelskog ratnog kabineta - premijera Benjamin Netanjahua, ministra odbrane Joav Galanta i Netanjahuovog bivšeg glavnog političkog rivala Benija Ganca - više od deset drugih zvaničnika sedelo je za stolom u izraelskom štabu za  bezbednost u Tel Avivu i razgovaralo o sledećem potezu. Između ostalih, pozvani su šef Mosada Dejvid Barnea i načelnik generalštaba Herci Halevi, koji su odgovorni za bezbednost i obaveštajne poslove.

Netanjahu je pod ogromnim pritiskom svoje desničarske vladajuće koalicije. Ministar Bezalel Smotrič zahteva od njega da „se odvraćanje vrati“ kao strategija, a popularni ministar za nacionalnu bezbednosti Itamar Ben-Gvir poziva premijera da „reaguje bez zadrške“.

Pozivi na nove sankcije Teheranu sve su glasniji izvan Izraela, gde saveznici osuđuju iranski napad, ali pozivaju na uzdržanost, a neki su i ogorčeni zbog Netanjahuovog ubijanja Palestinaca civila u pojasu Gaze nakon brutalnog napada Hamasa 7. oktobra.

PROFIMEDIA / Leo Correa / UPI / Profimedia

Članovi ratnog kabineta Ganc i Galant iskoristili su diplomatsku priliku – Ganc je rekao: „Izgradićemo regionalnu koaliciju i ispostavićemo račun Iranu“, dok je Galant, prema saopštenju administracije, „istakao priliku za izgradnju strateškog saveza i sistema regionalne saradnje za suprotstavljanje pretnji koju predstavlja Iran.“ Ministar odbrane je snažno nagovestio da su u fokusu iranska nuklearna postrojenja, rekavši da je to „država koja preti da će postaviti nuklearni eksploziv na rakete.“

Netanjahu je, u međuvremenu, objavio na svom Iks nalogu: „Međunarodna zajednica mora da nastavi da bude ujedinjena protiv iranske agresije koja ugrožava svetski mir“.

Njegov sledeći potez će verovatno biti uvođenje sankcija i udar pre nego što mu negativni naslovi o Gazi umanje trenutnu međunarodnu naklonost.

Okidač na pola puta

Sat otkucava. Potrebne su mu dve stvari: vreme da pripremi značajan iznenadni udar i vreme da mobiliše međunarodnu diplomatiju. Pošto su za to potrebne različite taktike, njegova legendarna politička oštroumnost suočava se sa jednim od najtežih testova do sada. Nedavni dokazi sugerišu da Netanjahu više ne oseća puls regiona kao nekada.

Ranije ove godine, nakon preciznog, ciljanog izraelskog ubistva Saleha Al-Arurija, šefa libanskog Hamasa, u stanu na drugom spratu u Bejrutu, bivši pilot borbenog aviona i bivši šef vojne obaveštajne službe ID Amos Jadlin rekao je da je Izrael u toku akcije poštovao„ crvene linije” kako bi se izbegla eskalacija.

„Taj prag je prilično fleksibilan“, objasnio je Jadlin. „Odvraćanje je odluka lidera koji može dati naređenje da se povuče okidač za lansiranje projektila i započne rat.“

Jadlin je dobro upućen u odvraćanje i prethodne izraelske udare protiv egzistencijalnih pretnji zemlji. On je bio borbeni pilot koji je 1981. bacio bombu koja je uništila irački reaktor Osirak, a 2007. je bio šef obaveštajne službe koja je planirla sofisticirani, drski napad na nuklearnu elektranu Bašara al-Asada.

Iransko rukovodstvo je prošlog vikenda odlučilo da je Netanjahuov plan da 1. aprila ubije Mohameda Rezu Zahedija, komandanta Iranske revolucionarne garde (IRGC), koji je bio spona između Irana i grupa koje prete Izraelu iz Sirije i Libana, u iranskom konzulatu u Damasku prešao crvenu liniju. Netanijahuova računica je bila pogrešna.

„Mislim da će Iranci biti veoma, veoma oprezni, čak i ako pretrpe gubitak nakon provokacije, ali još nisu spremni da započnu rat sa SAD ili čak sa Izraelom. Šteta koju može pretrpeti Iran je ogromna.“

Dakle, najvažnije pitanje je da li Netanjahu ispravno procenjuje situaciju – kada preti napadom na Iran, a njegovi saveznici ga upozoravaju da to ne radi – i da li može da izbegne regionalni sukob.

Odgovor se krije u Jadlinovim izuzetnim uvidima. Iran, ukazao je, neće napasti Izrael sve dok se plaši reakcije SAD. Netanjahu je zaoštrio odnose sa Bajdenovom administracijom oko Gaze do te mere da neprijatelji Izraela osećaju miris krvi.

Otkako su se SAD uzdržale od prošlomesečnog glasanja u Savetu bezbednosti UN o pozivu na prekid vatre u Gazi, Hamas je zauzeo tvrd stav u pregovorima o taocima.

Netanjahu je poznat kao politički veteran. Ipak, sada ga čeka najveća utakmica u karijeri. Rizikuje stradanje svog naroda zbog toga što Iran iskorišćava njegovo razmimoilaženje sa Amerikom.