Finansijska forenzika Linglonga: Tajne veze čeličnog prijateljstva Kine i Srbije

Čelično prijateljstvo Srbije i Kine predstavljeno je kao čvrsta diplomatska, ekonomska i politička veza dve zemlje. Uključivala je saradnju na izgradnji infrastrukture, direktnim investicijama, međusobnoj trgovini. Kina je prepoznata i kao strateški partner. Godinama njihovo prijateljstvo slovi za uspešan model međunarodne saradnje, ali priča sa kompanijom Linglong, koja slovi za lošeg poslodavca, zbog spornog odnosa prema radnicima i mnogim pravnim licima sa kojima sarađuje, dodatni je alibi za ponavljanje poruke da prijateljstvo ne sme biti opravdanje za nepoštovanje zakona ili zanemarivanje prava zaposlenih i ostalih uključenih strana.

Čelična veza može biti korisna za ekonomski napredak i bilateralne odnose, ali isto tako je važno da se adekvatno adresiraju i rešavaju problemi unutar kineskih firmi koje posluju na našem tržištu, uključujući neisplaćene dugove i nepravilnosti u poslovanju. Kineske investicije u Srbiji dosežu vrednost od više milijardi dolara, ali izazov leži u poteškoći razlikovanja stvarnih investicija od finansijskih sredstava koja stižu u vidu kredita od kineskih banaka i državnih finansijskih institucija. Vlast često upotrebljava ove termine na sličan način iako imaju različite implikacije na privredu Srbije, koje se često zanemaruju.

Mrežni sistem poslovanja

Ime Linglong na kineskom jeziku označava nešto izuzetno. Javnost, međutim, sve je češće svedok izveštaja o lošim uslovima života i rada radnika na gradilištu u Zrenjaninu. Ne umanjujući značaj ekoloških i radno-pravnih tema, činjenica je da se javnost dosta bavila posledicama, a manje uzrocima problema. Zašto je uopšte Linglong izabrao Zrenjanin, odakle mu novac, ko ga finansira, ima li neke dugove i sa kim posluje? Nije se mnogo ulazilo u detalje finansijskih izveštaja, niti u mrežni sistem poslovanja kompanije. Javnost se fokusirala na to da tuče vola u kupusu, ali je potpuno zaboravila na gazdu.

O sistemu rada prvi put se nešto više saznalo u leto 2022. kada se pred kapijama Linglonga našla grupa radnika Alfa tehniksa iz Svilajnca, protestujući zato što im Linglong nije platio dug od 5,5 miliona evra za isporučene čelične konstrukcije. Vlasnik firme Dragoljub Radulović izjavio je da ima saznanja da Linglong ne duguje samo Tehniksu, već da je u igri čak stotinak firmi. Niko se nije upitao koje su to firme, koliki je to dug i da li je isplaćen? Koliki je iznos toksičnog duga koji kruži po bilansima firmi širom Srbije i da li je ugrožena njihova likvidnost? Zašto se nijedna firma po tom pitanju do danas nije oglasila?

Ni iz Alfa tehniksa se nije čuo epilog. Nakon protesta radnika u leto 2022. ispred kapija Linglonga, samo je data štura informacija da je postignut dogovor sa kineskim investitorom, uz posredovanje Vlade. Saopšteno je da je Vlada Srbije dala garancije o isplati zaostale tri zarade, a potpisima su potvrdile i kineske firme. Objavljeno je i da se pregovori nastavljaju u Vladi Srbije. Ali šta je bilo sa 5,5 miliona evra duga? Kontaktirali smo tim povodom s direktorom Alfa tehniksa Dragoljubom Radulovićem preko kompanijskog mejla. Javio nam se mejlom njegov savetnik Goran Đorđević, koji nam je napisao da je on na raspolaganju za sva pitanja upućena generalnom direktoru Raduloviću, kao i za sve ostalo u vezi sa poslovanjem kompanije Alfa tehniks, ali je u direktnom telefonskom razgovoru za NIN rekao da za sada nemaju nikakve informacije da nam daju i da je direktor na putu.

NIN / Snežana Krstić

Sama kompanija Linglong je posle protesta Alfa tehniksa saopštila da ova srpska firma posluje sa njenim podizvođačem  - kompanijom CEEC TEPC (China Energy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co.) i da ona nema nikakve veze sa dugom o kome pričaju radnici Alfa tehniksa. Ubrzo nakon toga saopštila je da je sa CEEC TEPC raskinut deo ugovora (šta to znači?) i da je potrebno angažovati nove i pouzdane izvođače.

Da li je dug firmi Alfa tehniks vraćen? Uputili smo pitanja predsedniku opštine Svilajnac Predragu Milanoviću, koji je, po pisanju medija, učestvovao u pregovorima, ali nismo dobili odgovor. Vlada Srbije, opština Zrenjanin i Ministarstvo privrede upitani su da li imaju saznanja da li Linglong International Europe d.o.o. Zrenjanin duguje srpskim firmama i ako je potvrdan odgovor kome duguje i o kojoj visini duga je reč, kao i da li im se obraćala neka srpska firma sa takvim problemom? Ni od njih nismo dobili odgovor. Ministarstvo privrede dobilo je i dodatno pitanje: da li je dodela državne pomoći pratila dinamiku radova na terenu i poštovanje rokova izgradnje fabrike? Odgovor nismo dobili ni u Linglongu.

Novinarka istraživačkog portala VOICE Ivana Gordić Perc iz Zrenjanina priznala je u razgovoru sa nama da se više bavila radnim i ljudskim pravima radnika nego finansijama, ali je prilikom svog rada naišla na dug Linglonga prema holandskoj firmi Bilfinger. Ova firma je, po njenim saznanjima, tužila Linglong za dug od 258,8 miliona dinara, ali ova novinarka nikada nije uspela da sazna epilog.

„Ne bavim se finansijskom forenzikom. Međutim, istraživanja tokova novca koji su u vezi sa Linglongom će tek dobiti na značaju. Verujem da će doneti dosta iznenađenja. U radu sam se susrela sa već poznatim temama, kao što je dug svilajnačkom Alfa tehniksu. Zanimljivo je da je holandska firma Bilfinger tužila Linglong za dug od 260 miliona dinara. Reč je o tri fakture iz 2019. Pisala sam i predstavništvu firme u Beogradu i centrali, ali nikakav odgovor nisam dobila. Kako je reč o dve privatne firme, nije bilo moguće poslati upit za info od javnog značaja sudu. To je samo jedan od slučajeva u slepoj ulici na koji smo naišli. Biće ih još, sigurno“, kaže za NIN Gordić Perc.

NIN / Snežana Krstić

Istražujući podizvođača, firmu ChinaEnergy Engineering Group Tianjin Electric Power Construction Co., Ltd. – upravo firmu koja je identifikovana kao glavni dužnik firme Alfa tehniks, naišli smo na sledeće:

Prema podacima APR u 2022. imali su dobit od 114.192.000 dinara (baš u godini kad je Linglong raskinuo deo ugovora sa njima), dok je prethodne godine dok su ove dve firme još bile „u vezi“, firma podizvođač imala gubitak od 1,2 milijarde dinara. Interesantni su podaci o gotovini na računima. Firma je na dan 31. decembar 2021. godine imala 1.253.906.000 dinara, da bi zaključno sa 31. decembrom 2022. godine završila sa 127.325.000 dinara na računima. Imala je dobit u 2022, a gotovina na računima se smanjila.

Prema podacima sajta Company Wall, vlasnik Linglonga u Zrenjaninu je Linglong Netherlands B. V. Kada smo ukucali ime firme na Guglu, pojavilo se vrlo malo podataka. Drugi sajt u Gugl pretraživaču gde se pominje ime firme iz Holandije je sajt Creditsafe. Podaci su zaključani i ovde je potrebna registracija radi pristupa. Zadržali smo se samo na adresi firme u Amsterdamu i opisu delatnosti gde se kaže da ova firma posluje u okviru veleprodajnih i posredničkih usluga industrije guma i da je osnovana 2017. godine.

I na sajtu APR piše da je firma Linglong Netherlands B. V. član preduzeća Linglong International Europe sa novčanim ulogom od 18,9 milijardi dinara (161 milion evra). Ono što zbunjuje je različita adresa firme kod APR i Creditsafe. U APR firma iz Holandije upisana je kao član sa adresom: Strawinskylaan 3127, Amsterdam, dok na sajtu Creditsafe sedište je u drugoj ulici: Zuidplein 116, 1077 XV, Amsterdam.

Ovde smo naše „kopanje rude“ u Evropi završili. Teleportujemo se nazad u  Srbiju. Podaci APR i bilans uspeha za 2022. pokazuju da je kompanija Linglong International Europe Zrenjanin, prema bilansu uspeha za period od 1. januara 2022. do 31. 12. 2022. imala neto gubitak od oko 17 miliona evra  (bilansi uspeha za 2023. biće poznati sredinom ove godine). Za prethodnu 2021. iskazan je neto gubitak od od oko 6,5 miliona evra.

U napomenama uz korigovane finansijske izveštaje za 2022. navodi se i da dugoročne obaveze po osnovu kredita i zajmova u inostranstvu iznose ukupno 20,5 milijardi dinara, odnosno oko 177 miliona evra. U ovom dokumentu precizno je data i struktura obaveza po finansijskim kreditima uzetih od ostalih povezanih lica u inostranstvu. Tako se Hong Kong Tiancheng Investmetn&Trading duguje 32 miliona evra, Linglong International Thailand Co. Ltd. 35 miliona dolara i Shandong Linglong Tire Co. Ltd. se duguje na osnovu kredita 110 miliona evra.

Prema podacima Company Wall, podaci o poslovanju Linglonga ukazuju na to da Linglong sve tri godine, počev od 2020, ima gubitak. U 2020. taj gubitak je iznosio 320,5 miliona dinara, da bi se 2021. godine ti gubici povećali na 751,6 miliona dinara, a 2022. na 1,24 milijarde dinara. U procentima to je rast od 65,62 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Pomoć države

Temom finansiranja Linglonga ozbiljnije se od drugih bavila organizacija Regulatorni institut za obnovljivu energiju (RERI). U saopštenju kažu da je „Komisija za kontrolu državne pomoći 5. juna 2020. nezakonito odobrila državnu pomoć kompaniji Shandong Linglong Tire Co. Ltd. za izgradnju fabrike guma u Zrenjaninu u iznosu od 83,4 miliona evra“. RERI navodi da „investitor i Ministarstvo privrede nisu prijavili komisiji celokupnu državnu pomoć koja je odobrena kompaniji.

Takođe, komisija je propustila da utvrdi indirektnu pomoć koju je kompanija primila u formi izgradnje infrastrukture iz javnih sredstava. Ističe se i da se navedena pomoć sastoji iz dve komponente: novca od 75,8 miliona evra (koje joj je dodelilo Ministarstvo privrede) i 95 ha zemljišta u vlasništvu grada Zrenjanina, procenjene vrednosti 7,6 miliona evra (koje joj je dodelila Republička direkcija za imovinu).

Zakon o kontroli državne pomoći propisuje da se državna pomoć ne može dodeliti pre nego što komisija donese rešenje kojim se ocenjuje da je usklađena sa pravilima o kontroli državne pomoći. Ostaje nejasno, naveo je RERI, „kako to da se na dnevnom redu Komisije za kontrolu državne pomoći ovo pitanje našlo nešto više od godinu dana nakon potpisivanja ugovora.

Pored toga, ni kompanija Linglong ni Ministarstvo privrede nisu prijavili pomoć primljenu od države: dodeljenu kroz oslobađanje od poreza na dobit i bescarinski uvoz, zatim od doprinosa za uređenje građevinskog zemljišta, kao i indirektnu državnu pomoć koju je Linglong primio u formi izgradnje infrastrukture iz javnih sredstava“. RERI je naveo i da „neto sadašnja vrednost investicije, koju je Linglong procenio na 645 miliona evra sa uračunatom pomoći i očekivanom internom stopom dobiti od 34% za period investicije od osam godina, prevazilazi dozvoljeni prag pomoći za velike investicione projekte“.

Kako je kompaniji, koja se nalazi u grupi 20 najvećih proizvođača pneumatika na svetu, pet najvećih u Kini i koja zapošljava 15.000 radnika i godišnje ostvaruje prihod od oko dve milijarde evra, bila potrebna pomoć države Srbije? Visina državne pomoći čini oko 11 odsto troškova ulaganja kada se stavi u ravan ukupnih troškova ulaganja od oko 800 miliona evra, a konkretnoj koristi još nismo svedočili.

Projekat od nacionalnog značaja

Izgradnju fabrike gume Vlada Srbije proglasila je projektom od nacionalnog značaja svojim zaključkom čiji je sadržaj do danas ostao nepoznat javnosti. Prilikom promovisanja investicije, zvaničnici su saopštili da je vrednost ove grinfild investicije 800 miliona evra, da će se fabrika prostirati na 500.000 kvadrata i uposliti 1.200 radnika. Ova kompanija je postala i sponzor fudbalske Superlige Srbije.