Vlast nas pretvara u koloniju jeftine radne snage

Lista Dosta je bilo - suverenisti na izborima 2020. osvojila je oko 74.000 glasova, što nije bilo dovoljno da uđu u parlament, ali im istraživači zasad predviđaju prelazak cenzusa na proleće. Početkom nedelje predložili su plan o zajedničkoj kontroli izbora i sporazum o nenapadanju, ali samo „relevantnoj“ opoziciji. Objašnjavajući svoj predlog, predsednik pokreta i odbornik u beogradskoj opštini Čukarica Saša Radulović za NIN kaže da je kontrola izbora najvažnija stvar oko koje bi opozicija morala da se složi. „Uspeli smo da dobijemo u stalnom sastavu RIK 12 članova, to je bilo i na onom koloseku sa EU. Zatim, po dva člana opštinskih komisija, to je još oko 350 ljudi. I na svakom biračkom mestu po dva člana u stalnom sastavu, dakle još oko 17.000 ljudi. Nakon stalnog ide i prošireni sastav, tako što svaka lista koja izlazi na izbore dobija po svakom biračkom mestu dva i u opštinskim komisijama dva člana. SNS na svake izbore izvodi 100.000 ljudi. Imaju svoje i lažne liste i zajedno je to armija dobro organizovanih ljudi. Opozicija, ako hoće da bude ozbiljna, za izbore mora tome da suprotstavi isto tako dobro organizovanu grupu od preko 70.000 ljudi. Pojedinačno, stranke to ne mogu da iznesu i jedini način je da se obratimo građanima. Predložili smo izborni štab koji će voditi te ljude i treba da napravi dobru organizaciju. Mesta koja dobijamo u stalnom sastavu, DJB će staviti na raspolaganje tom zajedničkom timu, jer nismo pregovarali samo za sebe. To, je, naravno daleko od idealnog, ali smo napravili pomake koji će kontrolu izbora učiniti lakšom. Bez te kontrole prepušteni smo svi na milost i nemilost SNS“, kaže Radulović. Tokom formiranja radne grupe za dijalog zahtevali ste da SMS i koalicija DSS-POKS ne učestvuju. Niste, ipak, sa svima spremni na saradnju i nenapadanje? Potrebno je da se opozicija ne napada, to je deo našeg predloga, ali ostaje pitanje šta je opozicija. Pred izbore 2018. jasno smo govorili da Šapić nije opozicija. Za to smo bili napadani, iako smo znali da je tako. Na isti način kažem da POKS i DSS nisu opozicija.. Ali to i za vas tvrde iz drugog koloseka pregovora... Mi imamo iza sebe neku istoriju tvrdnji i šta se pokazalo da je tačno, a šta ne. Što se tiče POKS i DSS, ni jedan jedini predlog nisu imali u pregovorima. Veći otpor smo, u stvari, imali od njih, nego od SNS. Igranka je očigledno tako bila napravljena da se zahtevi smanje. Ako u Beogradu uspemo, na primer, da napravimo rezultat i SNS sa svojim satelitima ne osvoji 50 posto, siguran sam da će DSS i POKS biti glasovi za većinu sa SNS. Mi stojimo iza svojih reči. Druga stranka koju pominjete nije bila u radnoj grupi, jer je kriterijum bio da u njoj budu samo stranke sa više od jednog procenta podrške. Ostalo su spinovi. I vaša se reč menjala - od građanske, proevropske i reformističke preko protivnika partokratije do antiglobalista i suverenista. Šta će biti ideja za sledeće izbore? I sad smo protiv partokratije i imamo građanski stav. Nikada nismo bili pro EU stranka, nego smo imali neutralan stav prema EU, a sad imamo izrazito negativan stav. I veliki deo građanskog biračkog tela vidi da EU podržava Vučića, da ih demokratija više ne interesuje, nego poslušnost. U tom delu smo zaoštrili, a ne promenili stav. Suština naše politike je podrška domaćoj privredi i poljoprivredi, smanjenje poreza, borba protiv partokratije i čitavih 20 tačaka u našem programu od kojih nismo odustali. Bitno je i da mi nismo protiv Evrope, Srbija je Evropa. Protiv smo EU, koja je odavno prestala da bude motor demokratije, ljudskih prava i napretka. Postala je nazadna sila koja oduzima slobodu ljudima i podvodi ih pod kontrolu banaka i globalnih korporacija. Taj antiglobalistički stav neobičan je kad dolazi od nekog ko je bio finansijski savetnik, saradnik američke ambasade, globalnih organizacija, stečajni upravnik u brojnim preduzećima, eksponent tog sistema. Da biste bili eksponent tog sistema morali biste da radite na stvarima koje su u interesu tog sistema. Ja sam sa Savetom Evrope ili OEBS-om radio na projektima poreske reforme u Istočnoj Srbiji. Za Ministarstvo pravde SAD sam radio na spornim privatizacijama. Znanjem koje sam imao iz stečajeva i privrednog finansijskog kriminala, pomagao sam policiji i tužilaštvu, radio i sa Vericom Barać. Nikada nisam promovisao politike koje kritikujem danas. I tada sam ih kritikovao. I govorimo o vremenu pre nego što sam ušao u politiku. U poslednje vreme neke stvari su se iskristalisale i za mene lično, posebno o tome kako radi globalna finansijska politika. I iz svega toga shvatam da suverene zemlje više nikome nisu potrebne. Pitanje za mene, kao političara iz Srbije, jeste kako mi da ublažimo te udarce. Nažalost, i prethodna, a posebno ova vlast pretvara nas u koloniju jeftine radne snage, uglavnom nemačke, uništava domaću privredu i celo tržište prepušta korporacijama. Rezultati u Beogradu su vam bili lošiji nego u Republici. Kakav vam je sad plan za Beograd? Biračko telo je u Srbiji raznoliko i različite teme smatra važnim. Ne postoji kandidat ni lista koja to može da objedini. A nama je, za promenu vlasti, potrebno da privučemo sve te glasove na temama na kojima ćemo se složiti. Recimo, borba protiv korupcije, nadam se i protiv partokratije. Potrebno je više kandidata i lista na svim nivoima. Crna Gora nam je pokazala: tamo su bile tri liste, pa je opet vlast pala. A pala je zato što je uradila nešto zbog čega joj je deo njenih birača okrenuo leđa. Dok deo glasača vlasti i deo apstinenata ne kaže da je mera prevršena, ni ovde neće doći do promene. NJima treba da se obratimo. Za izlazak na izbore, na svim nivoima, potrebno je više lista i kandidata, koji se obraćaju svom biračkom telu sa dogovorom da hoćemo da napravimo promene oko kojih se slažemo. Meki glasači vlasti i deo apstinenata smatra da Vučić ne vodi dobro Srbiju, ali ne vidi bolje. Dok imate opozicione birače koji misle da svi misle da je katastrofa. Veliki je raskorak između toga i raspoloženja u biračkom telu. Imate li nameru da se registrujete kao stranka i dalje? Naravno da imamo, ali vlast to odbija da uradi od 2017. i od Ministarstva za državnu upravu dobijamo nebulozne odgovore. Kad imate stranku u boljem ste statusu - kao grupa građana imate problema oko pravljenja koalicija, finansijskog izveštavanja... Bivše kolege su vas baš optužile za netransparentost i da ste vodili pokret kao privatnu firmu. Imaju li organi stranke i vaše članstvo sada uvid u izveštaje? Imali su uvek, a imaju i građani preko Agencije za sprečavanje korupcije. Ta tema je isforsirana da se nanese šteta. Većina ljudi koji pokreću te priče je vezana sa SNS, koji je kupio naših sedam poslanika. Ali i Agencija se pobunila da ste prekršili Zakon o finansiranju političkih stranaka, za izveštaje iz 2017. i 2018. Zato što smo prva grupa građana koja je ušla u parlament i oni još nisu naučili kako da rade kontrolu nekog ko nije stranka. Kao grupa građana nemate ni PIB, ni matični broj. Ali imate li pravo da ulažete u investicione fondove? U Srbiji postoje fondovi koji kupuju obveznice Republike, koje su sigurne kao i druga štednja. I ako ja mogu za politiku da dobijem da pare ne stoje na računu sa nultom kamatnom stopom nego da dobijemo novac, ne postoji zakonska prepreka za to. To su napadi koji nemaju utemeljenja. Da li se danas slažete sa svojom nekadašnjom ocenom da Srbija treba da prihvati da je Međunarodni sud u Hagu presudio da je zločin u Srebrenici bio genocid? Rekao sam da taj sud nije pravedan, nego je politički i smatrao sam da Srbija treba da nađe način kako s tim da živi. U međuvremenu, od te presude je napravljena kampanja u pokušajima urušavanja Srbije, Republike Srpske i položaja srpskog naroda svuda u regionu. To što se tamo desilo jeste zločin, uglavnom prema vojnicima, neki su bili i zarobljenici, ali sa genocidom nema veze. Kad vidimo šta sa tim rade, treba da kažemo da je dosta. Kako? Da li podržavate odnos koji vlast gradi prema Republici Srpskoj? Republika Srpska bi trebalo da vrati svoje nadležnosti, pošto se pokazalo da svako učešće u projektima koje sprovodi zapadni deo međunarodne zajednice vodi ka tome da se ona ukida i pogoršava položaj srpskog naroda u BiH. Inckov zakon je skandalozan i s jedinom svrhom ukidanja RS. Otpor tome mora doći od svih stranaka vlasti i opozicije i u Srbiji i u RS. Politiku saginjanja glave i prihvatanja, i ova i prethodna vlast, sprovode i na KiM. Sadašnja je potpisala Briselski sporazum i iz njega sve ispunila, a da nije dobila čak ni ZSO. Što se tiče RS postoji previše zadrške i marketinga, a premalo rada. Pokušali smo da pomognemo, na sastanku koji sam ja tražio sa predstavnicima vlasti i opozicije iz RS, pa je od toga Vučić napravio cirkus. Dvosatnog razgovora nije bilo na RTS, a N1 je s naslovom„piju rujno vino“ puštao fotografiju s početka susreta koja je stavljena na društvene mreže. Umesto da okuplja, vlast i od toga pravi atmosferu sukoba. To je politikantski, a nama treba državotvorni pristup. Srbija treba da nastavi politiku podržavanja teritorijalnog integriteta BiH, ali prava koja su rezultat težnje srpskog naroda moraju da se očuvaju. Odrastao sam u Sarajevu i dobro razumem taj narod. Kad kažete da su mediji „neprijatelji građana“, kako planirate da se prema njima ophodite ako budete na nekoj funkciji? Ne bežim od pitanja, odgovaram na njih, mislim da pristojno odgovaram. Kad kažem da su neprijatelji, nastavak rečenice je: zato što nisu mediji nego propagandni kanali. Zbog toga smo u katastrofalnom stanju. Zbog medija, ne zbog političara? Da, mislim da su mediji ključni razlog. Da vam kažem, ja koji vodim jednu od najjačih opozicionih opcija u Srbiji, nisam bio na N1, koji za sebe kaže da je slobodan, dve godine. To nije normalno, kao ni da Dragan Đilas ne bude u Blicu dve godine. Zajedno nismo ni na jednom od ovih drugih medija - Pink, Informer... Ne govorim vam da su političari super, daleko od toga, ali ta četvrta grana vlasti ne sme biti propagandna. Način na koji vi sada govorite je, takođe, kao da želite da umesto medija birate teme i sagovornike? Ne. Ja želim sistem. Ne želim da se iko meša u bilo čiju uređivačku politiku. Ni interesi stranaka, ali ni kapitala. Na svetu sve medije kontrolišu globalne korporacije i to se vidi u strukturi vlasništva. Novinarstvo se guši, kao i demokratija. Bankama i korporacijama ni jedno ni drugo nije potrebno, nego poslušnost. Naši predlozi u pregovorima potvrđuju da mi nismo hteli da Saša Radulović ili Branka Stamenković na nekom mediju imaju određeni broj minuta i da se o nama tako i tako izveštava. Samo želim da se političke opcije dele po relevantnosti, da se relevantnim da više prostora, uz poštovanje osnovnih načela koja će im dozvoliti da se obrate građanima. Vučić nije hteo, što se medija tiče, da popusti ništa. Dobili smo neke mrvice, ali ne i, na primer, da lideri stranaka samostalno gostuju na kanalima sa nacionalnom frekvencijom. Tražio sam da se prvo zovu stranke iz pregovora sa EU, jer je i meni interes da se otvori cela scena, da dobijem debatu u kojoj ću postići rezultat. A vlast teži da uništi debatu. Eto, o kovidu nemamo debatu. Da li ste primili vakcinu? Ne, mada na ta pitanja obično ne odgovaram, jer su lična i iz zdravstvenog kartona. Preležao sam koronu pre godinu dana, i dalje imam antitela. Reč je o pitanju od javnog interesa, a vi pretendujete na javnu funkciju. Jasan je vaš stav... Nisam siguran da je jasan. DJB nisu antivakseri. Kod nas ima ljudi koji su se vakcinisali i koji nisu, odluka je individualna. Posao političara je da sasluša struku, da odredi kome da veruje i da na osnovu onog koga je izabrao da mu veruje, formuliše politiku. Bavim se ovim preko godinu dana, razgovaram sa stručnjacima koji mi daju odgovore i na osnovu toga formulišemo politiku koju izlažemo u javnosti. Prvo, ja bih takođe nabavio vakcinu i omogućio svim građanima da do nje dođu. Ali bih, istovremeno, radio masovna testiranja na antitela. Ne bih ismevao nego istraživao sve nove tretmane koji se pojavljuju u svetu. Lekar je vezan Hipokratovom zakletvom, koja kaže da lekar leči čoveka. Lekar nije službenik koji sprovodi nečije protokole. Veliki broj ljudi ima loše posledice od vakcine. Ima ljudi koji su životno ugroženi zbog toga. Gde su registrovani ti ljudi, pošto ovlašćena Agencija za lekove beleži manje od 0,003 odsto neželjenih efekata? A onda kad pogledate SAD, EU, zemlje koje o tome vode računa, pa na nivou sveta SZO, vidite ogroman broj slučajeva, a u bazama je prijavljeno manje od pet posto onoga što se na terenu dešava. A do naše javnosti to dokapa samo kad se, recimo, u Sloveniji desi da neko umre. Argument nije da vakcine treba ukinuti zbog toga što se to desilo, ali moramo da shvatimo da sve ima svoj rizik. Prirodni imunitet je 13 puta jači od veštačkog. Za 95 posto ljudi simptomi virusa su blagi. Pet posto sebi ne mogu da priušte prirodan imunitet, jer je veliki rizik da će posledica biti smrt. Te ljude nam valja na neki način zaštititi, a vakcina je jedan od načina. Problem sa ovim vakcinama koje su eksperimentalne je i što se sad, u medicinskim časopisima, pokazuje da je Fajzer lažirao rezultate. Sve skupa, opet ne znači da ih treba baciti, ali do sada nikada nismo imali vakcinu koju kada primiš možeš da se razboliš i druge da zaraziš. Narodna skupština bi morala da oformi anketne odbore, da se postave teška pitanja. Nemamo ozbiljan pristup ovome, nego propagandu. Šta je, po vama, rešenje? Švedski model stvaranja prirodnog imuniteta, da ne radimo obavezne vakcinacije, da ne uvodimo ausvajze i druge budalaštine, jačanje kapaciteta bolničkih sistema, da ne pratimo, kao slepci, šta nam SZO savetuje, da primenjujemo nove tretmane i protokole. Mislite na ivermektin? To je jedna od stvari koje treba ispitati. Pročitao sam 126 studija i video sam značajno statističko poboljšanje. Ivermektin je lek koji usporava umnožavanje virusa i daje imunom sistemu više vremena da ga savlada. Ali proizvođači, poput Merka, saopštavaju da studije ne sadrže podatke o bezbednosti... Mene ne zanima šta kaže jedan od proizvođača, nego nezavisne studije lekara. Merk, na primer, izbacuje lek koji treba da radi ono što ivermektin već radi, ali košta sto puta više. Ivermektin je primilo preko tri milijarde ljudi, bez ozbiljnih posledica, ne samo u Indiji, u celoj Africi i širom sveta, a i u Srbiji se protiv parazita prepisivao deci. Lek je bezbedan. Ne napadam vakcinu i ne kažem da ne treba ljudi da je uzimaju. Ali, s druge strane, kad pogledate naslovne stranice novina, skandalozno je koliko se napada lek koji može da pomogne. Ne pada mi na pamet da promovišem jedno, drugo ili treće, ali ne mogu da ne reagujem na stvari koje su očigledno pogrešne. Lekar bi morao da može da prepisuje takav lek i da ne bude progonjen zbog toga. Svaka propaganda i svako sakrivanje informacija je pogrešno. Da bismo iz ovog izašli, ljudi moraju da se izbore sa virusom i da vidimo kako da sačuvamo rizičnu grupu. Terati sve da se vakcinišu na svakih šest meseci, graniči se sa ludilom. Dragana Pejović