Fleksitarista u „Šporetu“

Ruski kaluđeri, valjda sa Kavkaza, prvi su primetili da je Zemlja počela brže da se okreće, tako da se i dan skraćuje. Jer, odvajkada za pevanje molitvi trebalo im je četrdeset minuta, a odskora su im potrebna još dva-tri minuta?! Nauka se time, odmah, pozabavila. I do čega je došla? LJudske energije su se prozlile; mržnja, bes, zavist, klevetanje, ogovaranje, lakomost, samoljublje, zelenaštvo, laž… - sve to proizvodi loše energije koje se uskovitlaju oko ove naše planete, kao neki kosmički vihori i Zemlja, jadna, počne u tom kovitlacu brže oko sebe da se okreće. Tu i ova mala Srbijica prilično doprinosi. Naravno, i demografska eksplozija je potisla – ljubav. A ljubav je jedna pitoma, mirna energija čiji nedostatak planeta, i te kako, oseća. Na sve to čovek je zamenio dan za noć, neredovno jede, kada jede onda se prejede, a tu je noćno „tajno jedenje“ kada se iz frižidera u usta trpa sve i svašta. Prenatrpavanje nezdravom hranom je uzrok svih bolesti, a, evo, i planeta počinje ko zna gde da srlja. Sve su to znali Sokrat, Platon i Pitagora i bili su – vegetarijanci. Sokrat je smelo tvrdio da bi Atina bila zdravija i srećnija država da su i drugi vegetarijanci. Ta Sokratova ideja je ismejana, a Atinjani žderući meso, srljali su sve češće u ratove i na kraju su, načisto, propali. Ali, pre toga, uspeli su da Sokrata osude na smrt zato što je trovao atinsku mladež, to jest odvraćao ih je od odlaska u ratove, jer ničemu dobrom ne vode. A ne treba da budeš ni Sokrat, ni Platon pa da osetiš dejstvo hrane od mesa. Znam, po sebi, dok sam bio mlađi, uživao sam da jedem živo meso, hoću reći, tatar biftek. I, uvek bi posle toga postajao svadljiv, sklon tuči, iako sam dnevno trčao deset kilometara i satima igrao tenis. Ne mogu reći da sam postao zadrti vegetarijanac, ali od mesa jedem samo ovčetinu i pastrmku. U prošlu nedelju bio sam u Beogradu. Završio sam seriju od trideset suvoplaninskih bajki, koje sam objavljivao u Politikinom zabavniku. Bajke će biti uskoro spakovane u knjigu. Ali, pre toga, u galeriji SKC, biće priređena izložba sjajnih ilustracija Katarine Radonjić (20), kojima su moje bajke u Zabavniku bile ukrašene. K. G. Jung, moj guru iz Švice, kaže mi: „Nemoj da me shvatiš pogrešno, moj dečače, i nadam se da se nećeš naljutiti ako ti kažem da Katarinine ilustracije daju neverovatnu snagu tvojim bajkama o princezi Tari i zmaju Dragonu. A on, zmaj Dragon, na njenim crtežima izgleda tako moćno da pred njim moraš da zadrhtiš bez obzira na to da li si dete ili starac koji se ne odriče Zabavnika.“ Nego da se vratim hrani. Sa Aleksandrom najčešće idem na lazanje u Poslednju šansu na Tašmajdanu. Za promenu, Aleksandra me, ovog puta, odvela u Šporet, tamo iznad Slavije. Odlučio sam se za pastrmku sa pečenim krompirom i bilo je izvrsno, fleksitaristički! Tu započesmo razgovor o fleksitarizmu, o pokretu koji se sve više širi svetom, a zalaže se za što manju upotrebu mesa. Između ostalog, i za što manje gajenje stoke, jer to zahteva sve više pretvaranje livada, pa i šuma, u obradive površine za stočnu hranu. Fleksitaristi nisu zakleti vegetarijanci nego su samo za krajnje kontrolisanu upotrebu životinjskog mesa u ishrani. Tim pre što ogromne količine mesa završe, sve češće, na deponiji ili se izvoze, budzašto, u siromašne zemlje Trećeg sveta. Zato fleksitaristi počinju da prave hamburgere od povrća. Moja Crna se, baš, uznemirila: „Ali, ako oni počnu da prave i miševe od povrća, ko će onda da lovi miševe od mesa, a oni su prave štetočine! A ti ruski kaluđeri neka skrate molitve za dva-tri minuta i ostave Zemlju na miru da se okreće kako zna i ume!“