Politika

"Pokušaj zastrašivanja sa pozicije moći": Zašto Srbija treba da brine kada Ana Brnabić aktiviste naziva "fašistima"

Đorđe Bjelanović, Nedeljko Čolić | 23. mart 2024 | 17:13
"Pokušaj zastrašivanja sa pozicije moći": Zašto Srbija treba da brine kada Ana Brnabić aktiviste naziva "fašistima"
TANJUG / Marko Đoković

"Ono što oni rade je promocija fašističkog društva. Oni imaju pravo da rade šta god hoće, imaju pravo da prete, ubijaju, imaju pravo na sve. Zato što su oni elita, a svi ostali nemaju pravo ni na šta" – ove reči, izrečene na televiziji sa nacionalnom frekvencijom nisu se odnosile ni na neki despotski režim, niti na kakvu kriminalnu elitu, već ih je doskorašnja premijerka i novoizabrana predsednica parlamenta Ana Brnabić izrekla na račun dvojice mladih aktivista koji su ukazivali na moguće izborne zloupotrebe.

Baraž eks premijerke o "napadima na žene" i "nasilju protiv SNS", uz poziv da "institucije rade svoj posao", pogodio je i nezavisne medije, inicijativu Proglas, Crtu, a u združenom dejstvu odmah su se aktivirali tabloidi koji su ispalili svoj plotun na tu dvojicu aktivista.

Radi se o aktivistima Nikoli Ristiću i Ivanu Bjeliću, koje je Brnabić tako targetirala zbog snimanja kampanje SNS "od vrata do vrata", zbog čega su ozbiljnu zabrinutost za "život i zdravlje mladih aktivista koji se bore za fer i slobodne izbore nkon veoma oštrih javnih napada na njih, poput nastupa premijerke Ane Brnabić", izrazile organizacije civilnog društva.

"Uvrede i diskvalifikacije koje inspirišu nasilje"

"Na osnovu dosadašnjeg iskustva, ove reči razumemo kao pritisak izvršne vlasti na tužilaštvo kako bi se kaznili aktivisti samo na osnovu instrukcije premijerke. Uvrede i diskvalifikacije koje je iznela premijerka inspirišu nasilje i stvaraju atmosferu u kojoj su napadi na aktiviste i aktivistkinje opravdani, što predstavnici vlasti dobro znaju", navedeno je u zajedničkom saopštenju više civilnih organizacija u kojem se dodaje i da smatraju kako "zastrašivanje nije prihvatljivo, a posebno zabrinjava što dolazi od predsednice Vlade u tehničkom mandatu koja relativizujući termin fašizma verbalno napada mlade aktiviste".

Nikola Ristić, jedan od aktivista koje je Brnabić nazvala fašistima, rekao je da će "pitanje širenja neistina o nama, targetiranja i ugrožavanja bezbednosti rešavati pravnim putem" i da "ovakav govor visokih državnih funkcionera izaziva konstante pretnje u digitalnom okruženju", što je prijavio Odeljenju za visokotehnološki kriminal.

"Meta na čelu se crta ne samo nama, nego i svakome ko je aktivan i spreman da se suprostavi nepravdi i ilegalnim radnjama vezanim za demokratske procese", kazao je Ristić za "Danas".

Na napad koji je na njih izvela Ana Brnabić, reagovala je i Crta, budući da je bivša premijerka konstatovala kako programski direktor te organizacije Raša Nedeljkov "misli da ima pravo da uđe u birački spisak i vidi svaki podatak o građaninu".

"Jeftino je, ali i opasno politikantstvo pokušaj odlazeće premijerke Ane Brnabić da činjenično dokazanu netačnost biračkog spiska i jasan zahtev velikog dela domaće javnosti i međunarodne zajednice da se dovede u red evidencija birača u Srbiji, predstavi kao nekakav hir Raše Nedeljkova ", saopšteno je iz te organizacije.

Uz konstataciju Crte da je to "zabrinjavajući znak da država i dalje odbija da prizna da postoji problem, ogroman i očigledan, koji je u znatnoj meri sama stvorila", ona navodi da "umesto da na odgovornost budu pozvani oni koji su podsticali, omogućavali i učestvovali u krivičnim delima i drugim protivzakonitim postupcima, visoka predstavnica vlasti etiketira jednog aktivistu organizacije posvećene javnom interesu, perfidno ga predstavljajući kao osobu koja iz ko zna kakvih bolesnih ili zlih pobuda želi uvid u lične podatke građana".

"Ana Brnabić sasvim sigurno zna ili bi, s obzirom na poziciju koju zauzima, morala da zna da postoji više načina da se omogući viši nivo kontrole javnosti nad biračkim spiskom i da nijedan od njih ne podrazumeva vršljanje Raše Nedeljkova ili bilo kog drugog neovlašćenog pojedinca po podacima o ličnosti građana. Ona, ipak, bira da javnost truje neistinama i govorom mržnje – između ostalog i formulacijom 'NVO fašizam', koje se ni osuđeni ratni zločinci iz 1990-ih ne bi 'postideli'", zaključeno je iz Crte.

Kafanski rečnik i targetiranje

Nije prvi put da Ana Brnabić svoje stvarne ili zamišljene političke protivnike "časti" uvredama i nazivima poput "fašista", "lokalna secikesa“, "belosvetski prevarant", "lešinari"... Imala je i izlete u konflikte sa stranim političarima preko "Iksa", kao što su posmatrači proteklih izbora iz Evropskog parlamenta, kao i sa novinarima... Kafanski rečinik ili psovanje sa isključenim mikrofonom već je postalo široko poznato.

TANJUG / VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ PEĐA VUČKOVIĆ
TANJUG / VLADA REPUBLIKE SRBIJE/ PEĐA VUČKOVIĆ

Politikolog Nikola Parun, koji je i stručnjak za komunikacije, ističe da je retorika Ane Brnabić "ekstremna i opasna", kao i da "ne odgovara delu koji su njih dvojica uradili, jer su samo snimali popisivače i aktiviste SNS u javnom prostoru, što ima svako pravo da radi".

"Formalno rečeno, u pitanju je pokušaj zastrašivanja sa pozicije moći. To je sve deo kampanje, kao što je njen deo i popisivanje po kućama, koje je zapravo vrlo neprijatno iskustvo za sve, ko god da dolazi. Sa druge strane, deo kampanje je i ono što aktivisti rade, zato što smo u predizbornom periodu i sve je očekivano. Međutim, retorika koja se koristi u njoj je nepoželjna i toksična, ona devalvira i reči kao što su 'fašizam' i 'nacizam' i sve ono što one sa sobom nose. Ti termini su na visokoj temperaturi ispirani ne samo poslednjih godina, već decenija – za svakog i svašta se upotrebljavaju", objašnjava Parun i dodaje da bi, u tom pogledu, voleo da se državni funkcioneri uzdrže od neprimerenog korišćenja tako teških reči.

"Neonacisti su prilično bezbedni u našem gradu – ne znam ni za jedan slučaj da je neko napadnut zato što je neonacista, ali znam za obrnute slučajeve. Bezbednost aktivista može da bude komprovitovana onoliko koliko država ili povezani ekstremni činioci to odluče. Dakle, ako zbog karakterisanja pomenutih aktivista kao 'nacista' i 'fašista', dođe do ugrožavanja njihovog fizičkog integriteta i kompromitovanja njihove bezbednosti, to može jedino doći od struktura koje su povezane sa državom, a ne od 'običnog sveta'", smatra Parun.

Opasna retorika

Sofija Todorović, programska direktorka Inicijative mladih za ljudska prava, jedne od organizacija koje su potpisale saopštenje o ugroženosti aktivista, slaže se da je retorika kakvu ispoljava Ana Brnabić veoma opasna.

"Apelujem na sve ljude koji obavljaju javne funkcije ili na bilo koji način pretenduju da se bave javnim poslom da budu oprezni sa upotrebom termina 'fašizam'. To ne znači da on nikada ne treba da bude upotrebljen, ali moramo biti sigurni da time želimo da opišemo upravo ono što on zaista označava", napominje Todorović.

Ona dodaje da se različite pojave nazivaju fašizmom, zato što ta reč građanima "i dalje zvuči zastrašujuće i budi otpor prema svemu što je na taj način etiketirano".

"Nažalost, sama upotreba te reči od strane onih, koji zapravo obavljaju najviše funkcije u našoj zemlji, pokazuje veliku sramotu, ali i neznanje u pogledu toga šta fašizam označava i čemu vodi. Na kraju, kad pričamo o fašizmu, njega su vršili ljudi na vlasti, odnosno nije potekao od građana ka gore, već odozgo nadole. Ako fašizam tako cveta na našem tlu, imajući u vidu da se maltene svakodnevno koristi u političkom diskursu, onda se postavlja pitanje – šta rade naše institucije? Međutim, to bi na kraju dovelo do odgovora da se zapravo radi o propustu sistema", tvrdi Todorović.

Ona podseća da je problem i to što se premijerka u tehničkom mandatu obraća Ivanu Bjeliću i Nikoli Ristiću "kao da su na jednakim pozicijama – a nisu".

"Ona je premijerka, a oni su njeni građani, čak i kada greše i ne slaže se sa onim što oni rade. S tim u vezi, postoji ogroman broj načina da se neka osoba osudi ili neki postupak okarakteriše kao neprihvatljiv... Pomenuti slučaj svakako ne predstavlja dobar primer demokratske kulture i kulture dijaloga", smatra Sofija Todorović, koja, takođe, veruje da se ovaj primer može čitati i kao vid zastrašivanja i obeshrabrivanja aktivista.

"Svedoci smo toga da su decembarski izbori pokrenuli jedan talas koji se širi celom Srbijom, a u kojem se izdvajaju mladi ljudi. Oni ne pristaju na to da izbori u njihovoj zemlji budu kompromitovani, a to evidentno smeta ljudima koji žele na drugačiji način da se osvrnu na njih – zbog toga smo došli i do situacije u kojoj premijerka neke mlade ljude označava kao fašiste i poziva tužilaštvo da reaguje. No, to ne bi bio prvi put da intitucije ne reaguju u skladu sa zakonom, već na poziv određenih vršilaca javnih funkcija", zaključuje naša sagovornica.

Tagovi