Julija Timošenko: Iza prvih linija fronta - bitke koje je Ukrajina već dobila

Skoro dve godine otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu reklo bi se da se kraj rata ne nazire. Bez obzira na to, Ukrajina je već izvojevala pobede u brojnim važnim bitkama, od kojih smo mnoge započeli i mnogo pre aktuelnog ruskog nasrtaja na našu zemlju. Te pobede će nam, sigurna sam, pomoći da osiguramo i konačnu pobedu u ovom zlokobnom i brutalnom ratu.

Otkako su 1991. stekli nezavisnost, Ukrajinci vode borbu da se na njihovu zemlju gleda kao na deo Evrope. Ali danas više niko ne razmišlja o Ukrajini kao o nekakvoj ničijoj zemlji smeštenoj između Rusije i Zapada. A samo još najzabludeliji Rusi zamišljaju da će Ukrajinci ikad više na svoju zemlju gledati kao na deo „ruskog sveta“ - pustog sna Vladimira Putina koji je po svemu sudeći jednim delom i uticao na njegovu odluku da krene u agresivni rat protiv naše zemlje.

Umesto toga, sada je čitavom svetu jasno da je Ukrajina na Zapadu i da pripada Zapadu - u istoj je meri evropska zemlja koliko su to i Francuska, Italija, Nemačka ili bilo koja druga. Naše temeljne vrednosti su zapadne vrednosti: sloboda, demokratija i vladavina prava. A naše članstvo u najvažnijim evropskim i zapadnim institucijama - Evropskoj uniji i NATO - čeka samo na naš neizbežni trijumf nad ruskim osvajačima.

Druga dugoročna bitka u kojoj Ukrajina sada može da proglasi pobedu jeste internog karaktera. Od sticanja nezavisnosti pre tri decenije, Ukrajinci su u dva navrata morali da se pobune kako bi zbacili diktatorske režime koji su vladali služeći se starim načelom „zavadi pa vladaj“. Podele koje su cinično i nemilosrdno eksploatisali bile su one između zapada i istoka zemlje, te između zajednica kojima je maternji jezik ukrajinski i onih kojima je maternji jezik ruski.

„Novootkriveno jedinstvo“

Nema sumnje da se Rusija nadala kako će joj upravo te podele doneti prednost kako pri zauzimanju naše zemlje, tako i tokom njene okupacije. Poraženim, razjedinjenim narodom bi bilo lakše gospodariti. Ali danas bukvalno svi Ukrajinci shvataju opasnosti koje po naše samo postojanje predstavljaju ti površni antagonizmi. U situaciji kad veliki deo istočne Ukrajine živi pod kremaljskom čizmom, jasnije je nego ikad da je samo u potpunosti ujedinjena i suverena Ukrajina u stanju da obezbedi i čuva slobodu naših ljudi.

To novootkriveno jedinstvo može se videti svakog dana dok Ukrajinci i Ukrajinke iz svih društvenih slojeva, svih delova zemlje i praktično svake starosne grupe stavljaju glavu u torbu kako bi odbranili domovinu. Naše oružane snage - one na frontu i one iza borbenih linija - istinska su snaga ukrajinske nacije.

Dok Rusija na liniju fronta šalje zatvorenike, među Ukrajincima koji su se uključili u odbranu zemlje su i neki od najboljih i najpametnijih koje zemlja ima. Vasila Kladka, kristalografa s Instituta za fiziku poluprovodnika V. E. Laškarjev, u ranoj fazi rata pokosili su hici koje su ruski vojnici u Irpinu ispalili tokom bitke za Kijev. Oleksandr Šapoval, glavni baletan našeg nacionalnog baleta, u septembru prošle godine poginuo je na bojištu kod Donjecka. Viktorija Amelina, priznata književnica koja se posvetila prikupljanju dokaza o ruskim ratnim zločinima, u julu ove godine ubijena je ruskom raketom. Ovo su samo neki od primera Ukrajinaca koji su izgubili živote braneći pravo naše zemlje na postojanje.

PROFIMEDIA / Olena Znak / AFP Viktorija Amelina, priznata književnica koja se posvetila prikupljanju dokaza o ruskim ratnim zločinama, ubijena u julu ove godine u ruskom raketnom napadu

Osećanje zajedničke svrhe koje dele Ukrajinci dalo je zamaha ne samo našoj hrabrosti i borbenom duhu, već i našim talentima i sposobnosti za inovacije. Kad je rat počeo Rusija je za vojne potrebe izdvajala skoro deset puta više od nas. Jedina nada Ukrajine da će na bojištu biti uspostavljen paritet bila je da podstakne kreativnost naših građana. Naša dostignuća na ovom frontu su u podjednakoj meri impresionirala i Ruse i naše prijatelje u NATO.

Ukrajinske inovacije, razvijene pretežno kroz privatno-javno partnerstvo, ne samo da su promenile prirodu rata, nego su se pokazale i efikasnim sa stanovišta troškova. Komercijalni dronovi su, na primer, Ukrajini omogućili delotvorno i relativno jeftino izviđanje duž 965 kilometara duge linije fronta - što ruske snage nikako nisu očekivale. Prema bivšem izvršnom direktoru Gugla Eriku Šmitu, ukrajinski „rojevi dronova“ će „dramatično promeniti karakter vođenja ratova“.

Da bi osigurali da će Ukrajina nastaviti da izvlači maksimalnu korist od ove inovacije, Generalštab ukrajinske vojske, Državna služba za specijalne komunikacije, Ministarstvo za digitalnu transformaciju i Ministarstvo odbrane pokrenuli su projekt „Armija dronova“, koji daje priliku ljudima iz svih delova sveta da daju svoj doprinos našoj borbi. S obzirom na to da svakog meseca bude uništeno na hiljade dronova, ove donacije našoj vojsci omogućavaju da zalihe brzo obnovi.

"Borba za sticanje poverenja"

Naša inovativna upotreba komercijalnih tehnologija Rusiju je koštala i na Crnom moru. Nakon što je Ukrajina ruske brodove uništila koristeći standardne protivbrodske projektile, ruska mornarica počela je da operiše dalje od obale. Ali Ukrajina je onda rat preselila kod Rusa, pretvarajući standardne skutere za vodu u flotu eksplozivom natovarenih pomorskih dronova za uništavanje brodova.

Sada našem arsenalu dodajemo još opasnije oružje: toloka TLK-150, podvodno vozilo bez posade koje je praktično nemoguće detektovati, a koje je razvio klaster ukrajinskih tehnoloških firmi. Tokom Drugog svetskog rata Sjedinjene Države su sebe volele da vide kao „arsenal demokratije“. Danas je Ukrajina ta koja se, koristeći fantastičnu ingenioznost i snalažljivost svojih građana, našla u ulozi predvodnika u jačanju arsenala kojim se brani demokratija.

Ukrajinska vojska takođe strateški radi na inovacijama. Ruski generali su, čini se, rešeni da rat vode tačno onako kako su to njihovi dedovi radili u Drugom svetskom ratu, s centralizovanim, s vrha naniže ustrojenim sistemom donošenja odluka koji se prema običnim vojnicima (a ne samo osuđenim ubicama i silovateljima poslatim u Ukrajinu da tamo budu topovska hrana) odnosi praktično s prezirom. Nasuprot tome, ukrajinski komandanti i građani-vojnici imaju značajnu ulogu u oblikovanju odgovora na razvoj situacije na ratištu i utiču na donošenje komandnih odluka. Kompjuterski programeri primenjuju svoje veštine - i najnovija dostignuća na planu veštačke inteligencije - kako bi ojačali sposobnost ukrajinskih boraca da analiziraju situaciju i u realnom vremenu odgovore na razvoj događaja na terenu.

Treća ključna bitka koju je Ukrajina već dobila jeste bitka protiv ruske pete kolone. U vreme ruske invazije na Ukrajinu 2014. (misli se na aneksiju Krima, prim.) naše bezbednosne službe i vojni vrh bili su ozbiljno kompromitovani time što je u njihovim redovima bilo onih koju su svoju lojalnost prodali Rusiji. Ali u saradnji sa saveznicima iz NATO tokom proteklih nekoliko godina nelojalne zvaničnike smo uspeli da uklonimo sa pozicija s kojih su mogli da imaju uticaja. Ovo je popravilo odnose između naših političkih lidera i vojske, te uverilo naše zapadne saveznike da se Ukrajini mogu poveriti i najosetljiviji obaveštajni podaci.

Ta borba za sticanje poverenja je, na neki način, bila i najdalekosežnija po Ukrajinu. Naš narod veruje svojim vojnim i političkim liderima - ali ne slepo, već sa svešću da ti ljudi, za razliku od onih koji predvode Rusiju, odgovaraju narodu kome služe. Takvo poverenje od suštinskog je značaja za očuvanje slobode: vera da će nam naši lideri doneti konačnu i definitivnu pobedu je ta koja je spremnost Ukrajinaca da podnesu sve moguće žrtve - i onda kada su u pitanju njihovi domovi, porodice i fizička bezbednost - pretvorila u standard ponašanja u našoj ponosnoj zemlji.

Autorka je bivša premijerka Ukrajine

Project Syndicate, 2023.