Ivan Medenica: Pakao istorije

Jedna od izvesno najboljih predstava u prethodnoj, 2023. premijerno je izvedena u samom foto-finišu, u poslednjim danima decembra. Reč je o predstavi Švejk Beogradskog dramskog pozorišta, reditelja Veljka Mićunovića, u kojoj se, u adaptaciji Slobodana Obradovića i Kate Đermati, kombinuje čuvena proza Jaroslava Hašeka Dobri vojnik Švejk i njena dramska obrada Švejk u Drugom svetskom ratu čiji je autor Bertolt Breht. 

Predstava počinje i pre nego što se pozorišna zavesa digne. Kroz nju, naime, zloslutno prodire špic drvene platforme s dve cokule na ivici, kao neki pramac koji seče talase, kao bodež koji prodire u tkivo... kao rat koji preseca mir. Kada se zavesa digne i počne song koji se, kako se ispostavlja, ponavlja nekoliko puta, a čiji je ironični lajtmotiv „smrt u ratu... najbolji je lek protiv beskorisnosti... pametno iskorišćena životna šansa“ (odlična muzika i stihovi Nevene Glušice), ovaj vizuelni znak s početka potvrđuje svoj naslućeni metaforički smisao. Kroz celu predstavu, a koja opisuje dva istovetna sudbinska kruga vojnika Švejka, po jedan iz svakog svetskog rata, probija se tema neminovnosti rata, njegovog sveprisustva, ponavljanja. Ova tema kulminira u završnim Švejkovima rečima, koje Ozren Grabarić, u zastrašujućem, izričitom, ali istovremeno i očajničkom tonu rafalno ispaljuje: „Šta čekate, idemo s tim novim ratom!“

Iskošena četvorougaona drvena platforma, čiju smo ivicu videli kroz spuštenu zavesu, metafora je bojnog polja, ratnog ringa, poprišta istorije. Na njoj se, naime, odigravaju svi ratni prizori, kao i obe scene saslušavanja Švejka, a zbog njegovih  navodnih prestupa koji će ga u ratove i oterati. Oko „poprišta istorije“, na njenoj periferiji, nalazi se svet marginalaca, žrtava ratova, malih ljudi nalik Švejku. Oni mogu samo da pasivno sede na stolicama raspoređenim unaokolo, ili piju rakiju u prikolici-kantini. Dotični bircuz se, kao i lik njene prizemne, vitalne, robusne, u osnovi čestite, ali i pragmatične vlasnice (Vanja Nenadić), može shvatiti kao posveta jednoj, uz Švejka, takođe velikoj antiratnoj figuri, Majci Hrabrost.

Odlično osmišljeni scenski prostor i rediteljska postavka glumačke igre u njemu (scenograf je Branko Hojnik), upotpunjeni su rečitim vizuelnim znakom: promenom klozeta, od starog drvenog čučavca do savremenog plastičnog „toi, toi“ klozeta. Time se, u duhu Hašekovog, pa i Brehtovog eksplicitnog pučkog humora, zakucava tema ponavljanja i sudbinske neminovnosti ratova. Ili, književnim rečnikom kazano: isto sranje, drugo pakovanje. 

Kao i u igri Vanje Nenadić, i u postavci većine ostalih likova dominira blagi ironički otklon. On kulminira u sjajnoj igri Ozrena Grabarića kao Švejka koji, virtuozno i organski smenjujući stilsko-žanrovske registre – emociju i ironiju, ozbiljnost i klovneraj – razvija lik mudrog bića iz naroda koji, žonglirajući svojom (navodnom) glupošću, pokušava da ostane veran istini, ali i spase živu glavu u paklu istorije.

Od preovlađujućeg stila glume koncepcijski odstupa lik koji objedinjuje sve režimske progonitelje (islednika, oficira, zatvorskog lekara...), a kog Milutin Dapčević igra kao autentično bizarnu, iščašenu, dijaboličnu kreaturu. Za nijansu emocionalniji ton, ali nikako ne patetičan, prisutan je u igri Ive Ilinčić kao Švejkove partnerke koja će završiti u nacističkom logoru, i Dunje Stojanović kao dopisanog lika Sofije, kćerke prestolonasledničkog para ubijenog u Sarajevu, „prvog siročeta u Prvom svetskom ratu“. 

Njen lik, koji u žrtve ratnih stradanja uključuje i privilegovane (za nju se u jednom od songova kaže „i bogati plaču“), kao i tema večnog opetovanja ratova, ne uklapaju se u Brehtov koncept političnosti u teatru. On potire svaku neminovnost i teži da nas nauči kako da se u stvarnom životu izborimo protiv privilegovanih i ostvarimo društvenu promenu. Međutim, iako je Breht njena višestruko značajna lozinka, ova izuzetna predstava je, ipak, dubinski prožeta izvornim Hašekovim senzibilitetom, u kom saosećanje prema bilo kom čoveku, te sagledavanje njegove nemoći pred istorijom, ne potire nedvosmisleni i izričiti antiratni stav.