Aleksandar Timofejev: Pritisak

Dokle više! Nemoj da mi dižeš tenziju. Koliko puta ste ovo slušali po ceo dan. Deca kažu da ih smaraš, na poslu nekog pritiskaš, partner ili partnerka osećaju neprestanu tenziju u tvom prisustvu. Kuče pritiskaš, ali ono bar ne ume da ti kaže. Ti si uglavnom proizvođač pritiska i ćuti tu, nemoj sad opet da dižeš tenziju.

A kako je Tebi? Ma... pusti. Trpiš pritisak zato što si mlad. Gde si poš`o zeleni? Pritisak jer si u najboljim godinama, a nisi još..., pa redom šta sve nisi a mogao si samo da nisi lenj/a, raspikuća, nezainteresovan/a... A onda, ako dobaciš, eto pritiska jer si star. Koje treće doba, kome to treba?

Dišeš ionako ograničene vazdušne resurse, trošiš tuđe pare koje Ti daju kao penziju, sklon si da Te opet prevare ovi sa vlasti, pa onda mi da ispaštamo... Sve ovo je tek mrvica pritisaka koje u Srbiji ne osećamo nego ih živimo. Stalne tenzije oko posla, stana, kredita za koje su nam lepo na televiziji objasnili da su prava prilika, pitanja hoće li mi dete otići i ako ode da li će se ikada vratiti, šta ću ako se razbolim... „Ali to je svuda više-manje tako, posebno u zemljama poput naše“, je l’ tako?

Nije tako, ali sve i da jeste, gde je na spisku njihovih pritisaka Kosovo... Lazarev zavet... Sloba... Vukovar... Mala Krsna... Ekspo... Oskar, dobro njega imaju i oni, ali nije isti... Gde je njima Ana Brnabić, konačno? Rekao bi sad neko, a gde je njima ovakva sednica parlamenta? E, to činjenica nije ovdašnji specijalitet. Slične stvari događaju se u raznim, doduše najčešće „trećim“ zemljama, pa se onda to u civilizovanom svetu emituje na kraju vesti na mestu gde po pravilu ide opuštajuća informacija uz poruku: „Samo nek nije kod nas“.

Pritisci su u Srbiji veliki, i to godinama permanentno veliki. „To je možda i dobro, navikne se čovek s vremenom“. Aha, ali juče, da se narodski izrazimo. Imamo mi od naših pritisaka ne samo da eksplodiramo, to je tako uobičajeno, nego da se lično odvojimo i obrušimo sami od sebe. A može li to drugačije? Može i biće sigurno, pitanje je samo kada. A jednostavno je. Da citiram umetnika Aleksandra Denića, koji će nas ove godine predstavljati na Venecijanskom bijenalu: „Ovoj zemlji je potrebna radost“.

*********

U to ime naša lepa vest je da je, prema podacima Gugl analitike, sajt NIN-a od 1. do 18. marta posetilo preko milion jedinstvenih korisnika.

*********

E da, umalo da zaboravim. Puno mi pozdravite Zdravka. Nismo se dugo videli. U stvari, pokušavam da se setim, mislim da se nismo nikada videli. Poslednjih godinu, dve bar, ne sigurno.