Srozavanje srpske Skupštine: Kako je parlament pretvoren u naprednjačku glasačku mašineriju na ivici incidenta

Atmosfera na ivici incidenta uz verbalne uvrede i napade, bez dijaloga i poštovanja skupštinskih procedura, obeležila je trodnevno konstituisanje Narodne skupštine Srbije. Vrhunac je dostignut izborom Ane Brnabić na mesto predsednice parlamenta, čiji je prvi potez bio da onemogući raspravu o izboru potpredsednika Skupštine.

Blokadom rasprave u parlamentu nastavljeno je gušenje dijaloga, degradacija i obesmišljavanje parlamenta koje već dugo traje. Iz toga može da se nasluti kako će funkcionisati nov saziv srpske Skupštine, te da će opozicija, čija će mogućnost za iznošenje mišljenja izvesno biti opstruisana, morati da se bori za prostor koji vladajuća većina uporno sužava. A politička netrpeljivost, tenzije i oštra podela na dva pola kojima smo svedočili, po svemu sudeći, postaće redovno stanje u Skupštini Srbije. I čini se da upravo takvoj atmosferi vlast i teži.

Parlament Srbije preživeo je svašta tokom skoro tri i po decenije višestranačja, od poslednjeg gađanja toalet papirom, preko bučnih vuvuzela, blokade govornice, kletvi, pa sve do tuča, gađanja cipelom, polivanja vodom, čupanja kablova iz mikrofona, iznošenja poslanika iz parlamenta, zatrpavanja amandmanima vlasti... Retki su bili periodi kada je parlament ličio na ono što treba da bude, mesto na kome se raspravlja o zakonima na "parlamentaran" način i donose propisi koji regulišu život jedne države. Ne čude onda ni ocene da je preostalo još samo da bude – potpuno ukinut.

Šef poslaničke grupe opozicionog Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić rekao je da je Brnabić na sednici "svojom voljom, mimo zakona i Poslovnika "onemogućila raspravu o potpredsednicima parlamenta, ocenjujući da je tako "izašlo na videlo istorijsko gaženje demokratije, parlamentarizma, slobode govore, Ustava i zakona".

Aleksić je upozorio da "idemo u potpunu autokratiju, diktaturu, u potpuno gaženje Ustava, institucija i da se od Brnabić može očekivati i da parlament prestane sa radom".

Povodom izostanka rasprave o izboru potpredsednika Skupštine, Brnabić je rekla da su konsultacije za njihov izbor obavljene ranije, a da se na njima predstavnici liste "Srbija protiv nasilja" nisu pojavili i time pokazali da nisu bili zainteresovani za potpredsednička mesta. Međutim, poslanici opozicije prethodno su podneli liste govornika koje je sekretar Skupštine uzeo.

Predstavnici opozicije ocenili su postupak Brnabić kao "ozvaničenje policijske države", a kako je rekla Marinika Tepić, "ona (Brnabić) je poslata da bi ukinula poslednji atom parlamentarizma u Srbiji".

Glasačka mašinerija na ivici incidenta

Pretvaranje Skupštine u glasačku mašineriju na ivici incidenta, i njeno obesmišljavanje, jer više nije mesto dijaloga kao najviše zakonodavno telo, već mesto pukog izvršenja volje jednog (ili grupe) nosilaca moći, nije od juče. Još su "politički oci" današnje vladajuće koalicije iz SPS i SRS, kroz usta Vojislava Šešelja, devedesetih godina govorili kako "imaju većinu, pa mogu da usvoje šta hoće, ako požele i zakon po kom će svi morati da nose bele čarape". Međutim, blokiranje rasprave o izboru nekih od najviših nosilaca državnih i parlamentarnih funkcija, nije često zabeleženo.

Aleksandar Ivković, politikolog i istraživač Centra za savremene politike, kaže za NIN da je takva atmosfera u parlamentu posledica toga što vlastima odgovara da odbiju deo umerenih građana kojima postaje sve teže da prate ovakvu Skupštinu.

TANJUG / Rade Prelić

"Cilj je da se ti građani, umesto toga, okrenu predsedniku Republike kao 'ustanovi od najvećeg poverenja'. Ali i da se politički radikalizuju opoziciono nastrojeni glasači. Ti glasači onda imaju najveći uticaj na opozicione poslanike, što i njih tera da vrlo oštro reaguju i nastupaju", ističe Ivković.

Naš sagovornik ne veruje da će rad Skupštine biti potpuno obesmišljen, kako upozoravaju iz opozicije, premda dodaje da će zasigurno biti ispunjen tenzijama i polarizacijom i ne vidi lak izlaz iz tog začaranog kruga. A tome će, dodaje on, doprinositi i Ana Brnabić, zbog čega će kvalitet rada Skupštine biti smanjen u značajnoj meri.

Brnabić je za predsednicu Skupštine izabrana sa 153 glasa za i pet protiv, a predstavnici opozicije nisu glasali jer su napustili salu. Izabrano je i šest potpredsednika, od kojih je samo jedno mesto pripalo predstavniku formalno opozicione liste "Mi – Glas iz naroda". Ovime je narušena dugogodišnja tradicija da velike poslaničke grupe imaju potpredsednička mesta u parlamentu, dok mesto predsednika pripada vladajućoj koaliciji.

Formalno - sve u redu, suštinski, ništa ne valja

Ivković smatra da vlast sigurno ima argument da ukidanjem rasprave formalno nije prekršeno nijedno pravilo jer se, kako je Brnabić rekla, opozicioni poslanici nisu javili na vreme, a vlast obično tako funkcioniše - ne krši direktno slovo zakona i drugih akata, ali često prekrši njihov duh i svrhu, što doprinosi polarizaciji koja je obeležila trodnevno konstituisanje parlamenta.

Tri grane vlasti, zakonodavna, izvršna i sudska, trebalo bi međusobno da se ograničavaju, ali je u Srbiji takvo načelo podele gotovo potpuno zbrisano. Tako Ivković kaže da je naš parlament, kao grana zakonodavne vlasti, u najvećoj meri podređen izvršnoj – Vladi.

"Mehanizmi kontrole izvršne vlasti, recimo, poslanička pitanja ili interpelacija - retko se koriste ili se opstruiraju. Sve zakone koje Skupština usvoji predlaže Vlada, a predlozi zakona poslanika se skoro uopšte ne stavljaju na dnevni red. To je posledica odsustva volje vladajućih većina da kontrolišu izvršnu vlast sačinjenu od partija kojima su lojalni", kaže Ivković.

Naš sagovornik veruje i da je atmosfera u parlamentu svedena na promovisanje podela na "nas i njih", "patriota i izdajnika", "prijatelje i neprijatelje naroda", ali, podvlači da to nije odraz nepomirljivih podela koje postoje u društvu, već političke strategije. On kaže i da je u takvom raspoloženju izuzetno teško govoriti o dijalogu vlasti i opozicije, i ne očekuje da je do njega moguće doći samo na osnovu dobre volje.

"Do dijaloga može da dođe jedino ako spoljašnje okolnosti, odnosno pritisci građana i, eventualno, međunarodnih aktera, budu do toga doveli. Mislim da će polarizacija i tenzije biti redovno stanje našeg parlamentarizma u doglednom periodu", ističe sagovornik NIN-a. 

Faktor Brnabić

Na pitanje koliko će dalji rad parlamenta zavisiti od ponašanja predsednice Skupštine, Ivković odgovara da ta funkcija formalno ima dosta velika ovlašćenja i može da zavede red na sednici i omogući mirnu diskusiju. Ali...

"Da bi predsednik Skupštine to uradio, mora prvo to da želi, a drugo da ima stepen nezavisnosti u odnosu na partiju iz koje dolazi. Ana Brnabić, rekao bih, ne ispunjava nijedan od ta dva od uslova. Ona je tokom godina postala lojalan i efikasan partijski vojnik Srpske napredne stranke, a stranci treba takva osoba na funkciji predsednika Skupštine. Takav je bio i Vladimir Orlić", dodaje on.

FONET / Aleksandar Barda

Podsetimo da je Orlićev parlament, između ostalog, izgledao tako da je poslanik Srđan Milivojević jednom prilikom morao da se sakrije ispod klupe, samo da bi dobio reč. A Brnabić je svojom prvom odlukom na novoj funkciji, pokazala da je, bez ikakve sumnje, dostojna naslednica svog stranačkog kolege. I da nema nameru da tako lako dopusti da se u parlamentu čuje opoziciona reč.

Na pitanje da li se ograničavanjem rasprave u parlamentu opoziciji smanjuje i mogućnost da bude javno dostupna, naš sagovornik odgovara: "Svakako, posebno uzevši u obzir njen ograničen pristup televizijama sa nacionalnim frekvencijama, koji je, u kontekstu prošlih izbora, izmerila i misija ODIHR-a. To nije ništa novo, i to je jedan od glavnih elemenata strategije aktuelne vlasti".

Glavna dilema za opoziciju

No, dodaje da je prethodni saziv skupštine pokazao da opozicija čak i u nepoštenim uslovima može da podigne svoju prepoznatljivost i pridobije nove pristalice.

"U interesu opozicije nije da napušta parlament, ona treba da učestvuje u njegovom radu. Ali, to ne znači da ne treba da budu aktivniji i u vanparlamentarnom životu, jer je to svakako neophodan kanal komunikacije sa građanima. Glavna dilema za opoziciju biće koliko oštro da nastupaju", dodaje Ivković.

Ističe da njihov cilj mora da bude i pridobijanje umerenijih glasača, što neće uspeti da postignu isključivo polarizujućim i tenzičnim nastupom. A, po svemu sudeći, čini se da će vlast, upravo takav nastup pokušavati da isprovocira.