52. Fest: Filmska berba je bila dobra

Sutra u MTS dvorani (Domu sindikata) filmom Bartonova akademija, koji je režirao dvostruki oskarovac Aleksander Pejn, počinje 52. Fest. Obuhvata 108 filmova u više selekcija, a zatvara ga 3. marta Ruski konzul Miroslava Lekića, u kojem je poslednju ulogu odigrao Žarko Laušević.

Nagrada Beogradski pobednik biće uručena proslavljenom stvaraocu Želimiru Žilniku i čuvenom iranskom reditelju Asgaru Farhadiju. Filmski sladokusci s nestrpljenjem očekuju ove i/ili one naslove, a u razgovoru za NIN Ivan Aranđelović, urednik filmskog programa Dvorane Kulturnog centra koja je dobila nagradu mreže Europa Cinemas kao najbolja u Evropi - kaže:

„Raduje me što tokom tih deset dana vidim koliko ljudi u Beogradu sa osmehom ulazi u bioskopske dvorane. Fest je mesto susreta, dijaloga, ali i mesto odmeravanja snaga sa filmskim okruženjem Srbije, kao i za razumevanje sveta u kojem živimo“.

O naslovima koje iščekuje, veli:

„Jedan od prvih  je domaći Za danas toliko, novi film Marka Đorđevića, autora filma Moj jutarnji smeh. Jedva čekam da pogledam i film francuskog reditelja Lađa Lija, koji nam posle odličnih Jadnika iz 2019. sada predstavlja Nepoželjne. Hajde da saznamo ko su danas nepoželjni u Francuskoj, a mislim da, pored farmera koji su nedavno štrajkovali u Parizu, naslućujemo odgovor. Želim da na velikom platnu vidim kanskog pobednika Anatomiju pada, zatim Zonu interesa i evropske hitove Ja, kapetan ili Obećana zemlja sa Madsom Mikelsenom u glavnoj ulozi, ali i neke možda buduće hitove, filmove po kojima ćemo pamtiti ovogodišnji festival: The Owner ruskog reditelja Jurija Bikova, Naslednik, Iza planina, Četiri ćerke ili Snežni leopard. Velika atrakcija može biti i najnoviji film majstora japanskog animiranog filma Hajao Mijazakija Dečak i roda. Morate poštovati takvog autora i njegov trud, jer rukom crta svaki kadar svog filma, i ali i beskrajnu maštu i talenat da na jednostavan način ispriča najvažnije životne priče“.

Upitan za zamerke Festu, kaže:

„Zameram nama kao društvu. Tekovinu koju su osmislili i kao hrabri novi svet pokrenuli kritičar Politike Milutin Čolić, Makavejev, Đurković i drugi trebalo bi više da negujemo i da smo joj posvećeni. Fest u Beogradu je (bio) naš prozor u svet, mesto gde su se susretali Istok i Zapad, mesto na kojem je veliki Fransis Ford Kopola pio espreso na terasi Metropola, festival u gradu koji je u taksiju obišao Džek Nikolson pre nego što je postao jedan od najvećih glumaca današnjice. Mnogi su sebe ugradili u taj festival, poput Nebojše Đukelića, Dinka Tucakovića, drage Tanje Petrović… Celim bićem mu bili predani i posvećeni. Hajde da svi mi, koji istinski volimo film i Fest, stanemo uz najpoznatiji beogradski festival i da mu osiguramo narednih pet decenija“.

Govoreći o tome šta je jedna od ključnih odlika aktuelne filmske godine, napominje:

„Godinu za nama, ali i pred nama odlikuju žanrovska raznolikost, autorska hrabrost i drugačiji načini pričanja priča, kako u srpskom tako i u evropskom i svetskom filmu. Protekli meseci podarili su nam neke odlične filmove, koje ćemo dugo pamtiti. Dakle, filmska berba je bila dobra. Na tom talasu treba redovno posećivati bioskop, gledati filmove. Iako ne mogu da promene svet, mogu da utiču na nas, da budemo humaniji, saosećajniji, da shvatimo da u nama ima i bolji deo, da do onog boljeg u čoveku, i u sebi i u drugima, i nije tako teško doći. Treba samo malo dobre volje“.