Džim Šeridan dolazi u Beograd: Vizura političkih moćnika ima više fantastike od SF filmova

Čuveni stvaralac dolazi u Beograd gde će 8. marta otvoriti Beogradski irski festival, manifestaciju koja tradicionalno ovdašnjoj publici predstavlja umetnost i kulturu Irske, a koja počinje “Nedeljom irskog filma”, odnosno Šeridanovim proslavljenim naslovom “Moje levo stopalo” (koje je Danijelu Dej Lujsu donelo Oskara) i njegovim obraćanjem.

Gost Beograda bio je i na BIF-u 2020, a prvi put je u Srbiju došao 2013. na Festival evropskog filma Palić.

U intervjuu koji mi je dao tom prilikom, koji beše obeležen njegovom susretljivošću i vrlo zanimljivom mirnoćom koja zapravo u sebi sažima specifičnu energičnost i aktivizam, odgovarajući na pitanje šta mu je najvažnije tokom rada na filmu, između ostalog je kazao:

- Važno je snagom volje odagnati neveru, skepsu… Najvažnije stvari se zapravo otimaju definisanju, potpunom objašnjenju… Kao kada gledate u nekoga u koga ste zaljubljeni, kako to možete objasniti? Tako je i sa filmom.

Dotakli smo se u razgovoru i pitanja da li ga je slava promenila…

„Bio sam dovoljno star da ne postanem kompletno arogantan i dovoljno prošao u životu da me ne obuzme i ne opije sav taj uspeh. Sećam se da me je u tom periodu početaka slave neko odveo u šoping i kupio mi svilenu košulju. Shvatio sam da do tada zapravo nisam znao šta je svila jer kad sam ranije, recimo, išao u kupovinu sa majkom, ona to nije mogla da mi priušti. I u takvim, kao i u većini ostalih životnih situacija imate spoljni i unutrašnji pogled. Taj spoljni vizuelni gde bismo, recimo, mogli da smestimo i slavu je drugačiji od unutrašnjeg, koji je suštinski emocionalan. Oni su često u konfliktu. Meni je važnije to unutrašnje, emocionalno.“

Govoreći o odnosu filma i politike i političkoj slici sveta, kazao je i:

„Politika je potpuno van domašaja običnih ljudi. Sasvim je u rukama nekoliko različitih vlada i administracija, korporativnog kapitalizma… Bez obzira na celokupnu moć, to je ipak samo jedan pogled na stvari. Kao da su radili film, pa rekli: hajde da napadnemo Irak. I stotine hiljada ljudi su umrle. A suštinski, njihova vizura ima u sebi više naučne fantastike nego ne znam koliko SF filmova.  Vidite, kada je realnost fiktivna, onda jedino umetnost, jedino filmovi mogu ostati realni, odnosno naći način da u onome što o svetu govore budu istiniti, budu realni”, rekao je slavni reditelj.

Beogradski irski festival traje do 18. marta, a ovdašnja publika će imati priliku da pogleda Šeridanove filmove „Moje levo stopalo“, „Bokser“, „The Field“, „In America“.

Zatim, predstavu “Kralj” pozorišne trupe iz Dablina “Fishamble”. Reč je o ostvarenju koje je glavnom glumcu Petu Kinevanu donela najprestižniju britansku glumačku nagradu –„Ser Lorens Olivije“. Kinevan na sceni oživljava usamljenika Lutera, nazvanog po Martinu Luteru Kingu, koji se priprema za svoj veliki nastup kao imitator jednog drugog kralja – Elvisa Prislija. Priča govori o predrasudama, borbi za sopstveni izbor u životu i, u najširem smislu, otvara pitanje mentalnog zdravlja savremenog čoveka. Gosti BIF-a su i pisci Teo Dorgan i Alan Glisenan, koji je i reditelj, a program obuhvata i izložbu fotografa Džozefa Filipa Bevilarda „Irish Travelers“ koja publici prikazuje život irskih nomada, etničke manjine poznate kao - irski putnici.