Šta čeka Rusiju posle pobede Putina

Pobeda ruskog predsednika Vladimira Putina sa 87,3 odsto osvojenih glasova na predsedničkim izborima nikoga zasigurno nije iznenadila uzimajući u obzir okolnosti u kojima su održani i teško ih je tumačiti u klasičnom demokratskom ključu. Putin je dobio nezabeleženu podršku u post-sovjetskoj istoriji Rusije obarajući svoj prethodni rekord za više od 10 odsto.

Smrt najvećeg opozicionara Alekseja Navaljnog, rat u Ukrajini i nespokoj zbog budućnosti samo su neki od činilaca koji su obeležili atmosferu ruskih izbora. Kada se na sve ovo doda represija nad političkim oponentima i medijima, kao rezultat dobijaju se superlativi poput "kolosalna podrška" i "neverovatno jačanje društva", kojima je ruska televizija obeležila peti predsednički mandat Vladimira Putina, koji je na vlasti već u 24 godine, a, kako stvari stoje, tu će i ostati najmanje do 2030.

(Pre)ubedljivu pobedu možda najbolje oslikava podatak da je drugi kandidat po snazi na ovim izborima, Nikolaj Haritonov iz Komunističke partije osvojio tek 4,31 odsto glasova. Budući da Putin (71) nije imao ozbiljnog rivala na izborima, i pre početka glasanja bilo je jasno da će on obezbediti novi šestogodišnji mandat. Pored Putina su se našla još tri kandidata na glasačkom listiću, koji su iovako zaradili nadimak „sistemske opozicije“, zbog manjka disonantnih i drugačijih tonova od režima.

Kako za NIN objašnjava Milan Igrutinović iz Instituta za evropske studije, ova atmosfera u društvu se gradi već desetak godina, a izbori predstavljaju samo deklarativan vid podrške višedecenijskom predsedniku. Ruski predsednik već celu deceniju zatvara bilo kakav vid drugačijeg političkog mišljenja, počevši od Borisa Nemcova koji je ubijen 2015. godine do Navaljnog koji je umro u zatvoru u Sibiru ove godine. Igrutinović kaže da su ruski izbori verovatno dobri u tehničkom smislu, ali njih neregularnim čini sve ono što se dešava pre i posle samog čina izbora.

"Izbori u tehničkom smislu mogu biti dobri, da ne bude ni lažnog glasanja, ni lažnog brojanja. Ali, se oni suštinski pokradu u višegodišnjim politikama, koji su prosto uvertira tog čina. Izbori kao takvi su samo jedna vrsta performativne deklaracije podršci čelu države“, kaže Igrutinović.

Šta se može očekivati posle plebiscitarne podrške Putinu na izborima i šta čeka Rusiju, a samim tim i svet, u narednih šest godina? Analitičari očekuju tri glavna pravca Putinovih važnih odluka – prvi kada je u pitanju rat u Ukrajini, drugi je ruska ekonomija, a treći moguće političke promene unutar zemlje i samog Kremlja.

Dugotrajni rat

Putin je u svom govoru, posle proglašenja pobede, naveo da su njegovi glavni ciljevi novog šestogodišnjeg mandata – "specijalna vojna operacija i jačanje odbrambenih mogućnosti". Stručnjaci misle da bi Putin mogao da se odluči za jednu veoma nepopularnu odluku kako bi došao do značajnih pomaka u Ukrajini – novu rundu mobilizacije kojom bi poslao još snaga na front i iskoristio tokom ove godine prednost koja je u poslednje vreme stečena na samom bojištu.

"Rat je popularan u Rusiji, ali mobilizacija je izrazito nepopularan potez. Ubedljiva pobeda na izborima mogla bi da ohrabri Putina da ponovo pokrene talas mobilizacije", smatra Lajam Pič, viši ekonomista kompanije "Kapital ikonomiks", koja je iznela svoju analizu budućnosti Rusije posle Putinove pobede, prenosi CNBC.

Američki Institut za proučavanje rata takođe tvrdi da je Putin spreman da iskoristi rekordnu podršku na izborima kako bi pripremio javnost za dugotrajni rat u Ukrajini. U skladu sa tim su i rezultati izborne komisije, koja je saopštila da je među vojnicima koji su na frontu izlaznost bila 99,8 odsto, dok je 97,27 odsto njih glasalo za Putina. Prema navodima ruskih državnih medija, visoka podrška zabeležene je i među građanima u oblastima Ukrajine koje su pod ruskom okupacijom, pa je tako u Hersonskoj oblasti Putin dobio 88 odsto, Zaporoškoj 92,8, a u Donjeckoj 95 odsto.

TANJUG / AP / Iryna Rybakova

Putinov komentar na to bio je da "nije očekivao tako visoke rezultate", koji "pokazuju da su stanovnici zahvalni Rusiji za zaštitu". Institut za proučavanje rata smatra da će to biti važan narativ za opravdavanje produženog konflikta i dugoročne okupacije delova Ukrajine uz opravdanje o "zaštiti civila", koje zapravo ugrožava ruska agresija.

I ruski politikolog Ivan Preobraženski veruje da Putin neće zaustaviti rat u Ukrajini, jer je on "odgovor svih odgovora", budući da sa jedne strane drži privredu u stanju mobilizacije, dok kod članova sistema izaziva reakciju "bolje je ne napuštati režim", prenosi ruski nezavisni portal Okno. Preobraženski veruje takođe da će doći do novog talasa mobilizacije i ofanzive u Ukrajini.

Personalne promene i naslednik

Analitičari smatraju da bi jedna od posledica Putinove ubedljive pobede mogla da bude i rotacija na važnim funkcijama, a kao moguća najava toga došla je smena na čelu ruske mornarice, čiju je komandu preuzeo dosadašnji komandant Severne flote admiral Aleksandar Mojsejev umesto admirala Nikolaja Jevmenova, čiji je mandat obeležen ukrajinskim potapanjem nekoliko važnih brodova u Crnom moru.

Analitičari tvrde da Putin nije sklon lakom uklanjanju saradnika, a najbolji primer je ministar odbrane Sergej Šojgu, koji je zbog ratnih neuspeha i pokušaja puča "Vagnera" prošao kroz pravog "toplog zeca" na društvenim mrežama, uključujući i kanale bliske Kremlju, ali je ostao na svojoj poziciji. Poslednja velika promena dogodila se 2020, kada je tehnokrata Mihail Mišustin preuzeo premijersko mesto od Dmitrija Medvedeva, kome je dodeljena druga važna funkcija.

"Posle početka invazije na Ukrajinu, Kremlj je obeshrabrivao bilo kakve personalne promene na političkim funkcijama. Međutim, budući da se stanje na frontu okreće u rusku korist, Putin bi sada mogao da bude sigurniji i da iskoristi mogućnost kako bi izveo krupne personalne promene. To ne bi bilo iznenađenje, jer je on i u prošlosti povlačio takve poteze", smatra Andrijus Tursa iz konsultantske kuće Teneo.

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko

Ruski novinar Andrej Percev, koji radi za Karnegi fondaciju, kaže da bi moglo da dođe do velikih promena unutar krugova moći u Kremlju. On smatra da bi moglo da dođe čak i do kreiranja nove važne funkcije, neke vrste koordinatora za socijalna davanja, što je Putin najavio i u svom poslednjem obraćanju naciji.

"On će imati pristup predsedniku, šansi da distribuira velike sume i da tako oblikuje javnu sliku. To će automatski dovesti do kreiranja alternativnog centra moći unutar Kremlja", kaže Percev.

Ta nova funkcija moći će da ukaže možda i na budućeg Putinovog naslednika.

"Ličnost koja dobije taj posao biće neizbežno viđena u novom svetlu. Putin je godinama izbegavao velike promene među zvaničnicima kako bi izbegao bilo kakve spekulacije o nasledniku ili tranziciji moći. Međutim, sada nema puno izbora, već da na scenu izvede novog važnog igrača", smatra on.

Politička situacija u Rusiji i šta će biti sa opozicijom

Bez obzira na političku atmosferu u Rusji, postojali su pokušaji da se omete Putinova izborna pobeda. Ovo je u Rusiji posebno teško, imajući u vidu da režim kažnjava zatvorom opozicionare, ali i one koji učestvuju na političkim protestima. Zatvorske kazne su, od početka rata u Ukrajini, često zamenjene "pavjestkom (v vojenkomat)", odnosno pozivom za vojnu službu i mogućim slanjem na front.

Ruski opozicionari, a među njima i supruga Alekseja Navaljnog, Julija, pozvali su građane na pokazivanje bunta, na „bezbedan“ način - akcijom "Podne protiv Putina". Cilj te akcije bio je da se masovno pojavi na biračkim mestima tačno u podne 17. marta i na taj način uspori izborni proces pravljenjem dugačkih redova.

"Nema Julija Navaljna taj ugled koji uživa njen suprug. Nije ona tu posebno bitna. Ovde se borba protiv vladajuće stranke i predsednika Putina svodila na lične činove. Teško je organizovati proteste kada se protesti završavaju vrlo brzo hapšenjima. Treba velika hrabrost za tako nešto. To je jedna jako visoka lestvica za učešće u politici", kaže Igrutinović.

Ipak, svaki vid pokazivanja borbe protiv režima se može svesti na pojedinačne slučajeve. Kako Igrutinović objašnjava, celo rusko društvo je u nekom polusnu, u ratnim okolnostima i bez istinske opozicija. Teško je naći neke kritične glasove i analize, kako same države, tako i odnosa moći u društvu. Ogroman broj mladih i liberalnih Rusa više nije u svojoj matičnoj zemlji, o čemu svedoče i rezultati glasanja u Beogradu. Putin je, prema podacima ruskih nezavisnih medija, osvojio svega 10,84 odsto glasova, a u Crnoj Gori je prošao još gore sa 8,45 odsto.  Ipak, reći da sam Putin ne uživa ogromnu podršku bilo bi netačno.

TANJUG / Strahinja Aćimović

"Nije nemoguće da bi u nekim demokratskijim uslovima, gde postoji normalan sukob mišljenja, Putin odneo pobedu. On ima određenu autohtonu popularnost kod određenog dela ljudi. U kom procentu, to je sada teško reći. Putin je već 24 godine na vlasti, a sa ovim mandatom biće 30 godina, ako računamo onaj period kada je bio predsednik vlade. U tom smislu, on prevazilazi sve one ljude koji su bili generalni sekretari Komunističke partije Sovjetskog Saveza", kaže Igrutinović.

Prema mišljenju ruskog politikologa Aleksandra Morozova, treba očekivati još goru političku situaciju kada je represija u pitanju i podelu na "prijatelje i neprijatelje". On je uveren da će se rat nastaviti jer "mora da transformiše društvo i načini ga izolovanijim od sveta". Morozov kaže da će svi oni koji su učestvovali u ratu "postati oslonac strukturama birokratije" i da će dobiti velika socijalna davanja, a radi se o nekoliko miliona ljudi.

Ivan Preobraženski smatra da se Rusija ubrzano kreće ka autoritarnom modelu, te da Putin želi da uđe u njega.

"Mislim da je za tu odluku prekretnica bila Prigožinova pobuna, koja je pokazala nestabilnost sistema. Putin će prestati da bude arbitar klanova i nateraće sve da mu se pokoravaju u okviru lične diktature", veruje on.

Velika podrška na izborima mogla bi zapravo da se okrene protiv Putina, rekao je Nikolaj Petrov, konsultant Čatam hausa za Politiko.

"Objektivno, izbori nisu ojačali pozicije Kremlja, ali subjektivno, Putin bi mogao da bude pod uticajem impresije kako ima potpunu podršku i kako je dobio odrešene ruke", kaže Petrov. On objašnjava da je "glavna publika Kremlja ruska elita" i da nju zapravo treba uveriti da je Putin ojačao.

"Ako elita vidi da Putinova pozicija nije objektivno ojačana i da izborne brojke nisu realne, mogla bi da potraži nekog ko će biti Putinov naslednik", tvrdi on.

TANJUG / Strahinja Aćimović Red za glasanje na ruskim izborima na biračkom mestu u Beogradu

Ruski politikolog Ivan Preobraženski, ipak, smatra da u visokoj Putinovoj pobedi postoji i jasno političko usmerenje u samoj Rusiji.

"Videlo se da je broj ljudi koji su spremni da aktivno učestvuju u protestima, kao što je "Podne protiv Putina", veoma mali i da je zastrašivanje koje vlast sprovodi efikasno", rekao je on. Međutim, on vidi i zrno nade u tome.

"Ipak, akcija je pokazala da je antiratno raspoloženje dosta visoko. Vlast se plašila da na drugo mesto dođe čak i fiktivni antiratni kandidat kakav je Vladislav Davankov, a tu procenat nije važan, jer bi to pokazalo da je druga najjača snaga – antiratna", smatra Preobraženski. On dodaje da je došlo i do nove konsolidacije opozicionih snaga.

"Posle početka rata u Ukrajini svaka protestna infrastruktura je uništena, mediji, nevladine organizacije, neformalna društva... Svi koji su mogli da ih organizuju su ili uhapšeni ili su otišli iz Rusije. Međutim, "ostaci" tih snaga smogli su snage da se ponovo pojave – neko je glasao za Davankova, neko dao potpis podrške Nadeždinu, a to su na stotine hiljada ljudi, iz kojih će iznići nova infrastruktura za proteste", rekao je on.

Međutim, nije Putinova figura jedina koja baca senku na bilo kakvo opoziciono delovanje u Rusiji. Naime, celokupno rusko društvo i sistem se nalazi u krizi. Pred kritički nastrojenim političarima predstoji ne samo okršaj sa Putinom, već i dokazivanje jednom društvu koje se nalazi u ratnom stanju, ali i snalaženje u pravnom sistemu.

"U okolnostima poluratnog poretka 2014. godine, u okolnostima sankcija, izuzetno je teško graditi opozicionu priču. Ako ste vi protiv rata, kako ćete da kažete da treba da se vrati Krim Ukrajini. To je pored društvenog i ustavno teško pitanje. Pored toga što zahteva čvrst stav, to bi zahtevalo i stvaranje jedne zakonodavne inicijative, političke platforme. Samim time je dramatično poskupelo učešće u politici na strani koja je oponentna Putinu. To traje već desetak godina", objašnjava Igrutinović.

Ekonomske promene

Ubedljiva pobeda mogla bi da ohrabri Putina da među nepopularnim merama koje će sprovesti ne bude samo mobilizacija, već i neke ekonomske mere koje će povući kako bi preusmerio celu državu na služenje ratu. Da bi sačuvali makroekonomsku stabilnost, ruski vlastodršci moraće da sprovedu nepopularna fiskalna stezanja kaiša, kaže Lajam Pič.

Putin je, takođe, najavio i veću potrošnju i potencijalne fiskalne reforme u obraćanju naciji, kada je rekao da će biti povećana ulaganja u infrastrukturu i socijalna davanja. Takođe, tada je rekao i da se razmišlja o drugačijem fiskalnom sistemu koji bi doneo "pravedniju distribuciju oporezivanja usmerenu ka onima koji imaju veća primanja i veće korporativne profite". Tako bi ruske firme i bogati pojedinci mogli da budu suočeni sa većim porezima kojima bi finansirali produženi rat.