Velika pljačka prosvetara: Država ponižava one koji nam uče decu

Profesorska kolonija, delić Beograda omeđen ulicama Cvijićevom, Čarlija Čaplina i Zdravka Čelara - jedan od najlepših za život u centru grada - sastoji se najvećim delom od kuća čija pojedinačna vrednost nije manja od pola miliona evra. Ime je dobila po tome što su se u tom kraju kućili ugledni srpski profesori, nastavnici i učitelji, a našao bi se tu i pokoji lekarski dom. Da bi danas nastavnik sa fakultetskim obrazovanjem kupio kuću u Koloniji, trebalo bi da radi 64 godine. Da ne jede, niti da ima bilo kakve druge troškove, naravno.

Ovaj podatak najbolje govori o tome u kakvo je stanje država dovela prosvetu. Najgore od svega je što trend pada plata prosvetnih radnika u odnosu na prosečnu platu u Srbiji traje već godinama, a u odnosu na prosečnu platu u javnom sektoru nema smisla uopšte govoriti.

Prosvetari su 2023. godinu završili s prosekom od 76.062 dinara, što je bezmalo 10.000 dinara manje od republičkog proseka koji iznosi 86.007 dinara. Razlika je 2019. godine bila 703 dinara, godinu dana kasnije 978, 2021. godine 3.814 dinara, 2022. godine 8.539, da bi prošle godine skočila na 9.945 dinara. Veoma loš trend za one koji nam uče i vaspitavaju decu je očigledan i jasno pokazuje da je obrazovanje zapostavljeno. Ako se sve ovo zna, ne čudi činjenica da se broj brucoša na nastavničkim smerovima na Matematičkom i Fizičkom fakultetu jedva broji prstima dve ruke, što će za direktan rezultat imati da već za nekoliko godina ovim predmetima neće imati ko da nam uči decu. A dalje je put poznat, kada nema dovoljno vozača autobusa, medicinskih sestara ili čistača, tu su ljudi iz Indije i Nepala, država koje se nalaze na četvrtom i petom mestu onih čijim je građanima Srbija prošle godine izdala najviše radnih dozvola. Tako će biti i u obrazovanju.

Sindikati prosvete i dekani nastavničkih fakulteta izašli su prošle godine sa Platformom za spas obrazovanja u kojoj se kaže da je potrebno da plate nastavnika budu od 30 do 35 odsto veće od prosečnih da bi se za naredni period obezbedio nastavnički kadar za rad u obrazovanju. Uz vraćanje poštovanja i ugleda nastavnika u društvu. Od svega toga Srbija je miljama daleko.

Negativni trend samo zaustavljen

Odnos osnovne plate nastavnika sa sedmim stepenom obrazovanja i prosečne plate u Srbiji trenutno je oko 0,9. U Hrvatskoj je taj odnos 1,1, u Federaciji BiH 1,22, a u Republici Srpskoj 1,26. Ono što, dakle, imaju nastavnici u Srpskoj, u Srbiji mogu samo da sanjaju. Sličan koeficijent se koristi i prilikom odlaska u penziju, pa oni nastavnici koji svoj radni vek završavaju sada, dobijaju manju osnovicu za penziju od kolega koje su prestale da rade ranije. Ono što posebno zabrinjava nastavnike jeste da se, u situaciji u kojoj minimalne plate u Srbiji rastu, njihova primanja sve više udaljavaju od prosečnih i približavaju minimalcu. Taj negativni trend je, doduše, posle niza godina u 2023. zaustavljen, ali samo zaustavljen, do poboljšanja materijalnog položaja nastavnika nije došlo.

Nakon prošlogodišnjeg protesta prosvetara, Vlada Srbije se obavezala da do 1. januara 2025. godine njihove plate budu izjednačene sa prosečnim u Republici, ali pošto je do tog datuma ostalo manje od 10 meseci, a razlika je, kako smo već gore pisali, skoro 10.000 dinara, prosto se ne vidi način na koji Vlada može da ispuni to svoje obećanje. Sindikalci su na sednici Socijalno-ekonomskog saveta predstavili premijerki Ani Brnabić i njenom timu sve ove podatke, na šta su predstavnici vlasti zaključili da „položaj zaposlenih u srpskom obrazovanju nije prihvatljiv“. Nastavnici to vrlo dobro osećaju već godinama.

NIN / Zoran Ilić

Tu je i priča o platnim razredima, koji se odlažu iz godine u godinu, a koji bi sredili stanje sa platama u celom javnom sektoru. Radi se o tome da bi se osnovica množila unapred predviđenim koeficijentima za razne profesije, pa bi zaposleni istog stepena obrazovanja imali razliku u primanjima samo za razliku u koeficijentu. Tako bi se plate nastavnika uskladile sa platama u zdravstvu, vojsci, policiji, po lokalnim samoupravama...

Prosveta nije prioritet vlasti, svi drugi u javnom sektoru jesu

Platne razrede je najavila još 2014. godine nekadašnja ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički, da bi potom o njima kao o skoroj stvari govorio njen naslednik u ministarstvu Branko Ružić, koji ih je 2017. najavio za 2019, da bi te 2019. rekao naredne godine. Potom je došla korona, pa za platne razrede opet nije bilo vreme, ali je te 2020. nova šefica ministarstva Marija Obradović izjavila da su platni razredi „osnovni zadatak njenog ministarstva“. Od njih i dalje nema ništa... 
Dobrivoje Marjanović, predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS), kaže za NIN da Unija dve i po decenije upozorava da će doći do kolapsa obrazovnog sistema. 

„Mi koji sedimo u učionicama najbolje smo videli da nas čeka ovaj scenario. Prosveta je dugo u zapećku. I uvek smo se borili sa sektorskim povećanjima plata. Izađu ljudi iz vlasti i najave povećanje za javni sektor od pet, sedam ili 10 odsto, to je za neke solidno, ali to nama u prosveti znači da nas još više udaljavaju od drugih, jer ako podignete primanja za 10 odsto i onima koji imaju 100.000 i onima sa 80.000, razlika je još veća. Insistirali smo na tome da dobijemo platne razrede, ali i dalje ništa od toga“, priča Marjanović. 

NIN / Milan Ilić

On kaže da je problem i što prosveta nikada nije bila prioritet vlasti, a da svi drugi u javnom sektoru jesu.   

„Sa povećanjima plata od 2009. do 2015. godine, nama su medicinari pobegli 30-40 odsto, pa kada smo počeli pregovore o platnim razredima jednostavno nismo bili u istom košu. Onda je 2017. postignut dogovor o platnim razredima, a Vlada je tim povodom donela dokument po kom bi zaposleni u prosveti u naredne dve godine dobili povećanje od 35 odsto u odnosu na ostatak javnog sektora. A onda je sve to sklonjeno sa dnevnog reda jer su u vladi shvatili da bi imali nezadovoljstvo u drugim javnim službama. Zbog toga smo prošle godine doneli odluku da više ne tražimo procentualna povećanja, već, za početak, da insistiramo da dođemo do tog famoznog republičkog proseka“, objašnjava Marjanović.

On naglašava da je projekcija da će republički prosek početkom naredne godine biti oko 110.000 dinara.

„Plata u prosveti je sada nešto preko 86.000. Mi smo sa Vladom u oktobru potpisali protokol po kome osnovna plata u prosveti početkom 2025. godine treba da bude izjednačena s prosečnom. Videćemo šta će biti“, kaže Marjanović i dodaje da bi nastavnici, da su uvedeni platni razredi kako je dogovoreno 2017, već sada imali platu od oko 110.000 dinara. 

Daje i više nego ilustrativan primer problema u obrazovanju - plata medicinske sestre sa četvrtim stepenom škole bliska je plati nastavnika, koji mora da ima master, dakle, ne samo osnovne studije.

"Plate su naš višedecenijski problem"

Njegov kolega Slavko Derenj, potpredsednik Sindikata prosvetnih radnika „Nezavisnost“, kaže da su sa zahtevom za povećanje plata poslednji put pred premijerku Anu Brnabić izašli na Socijalno-ekonomskom savetu.

„Zaključak je bio da hitno mora da se poboljša materijalni položaj zaposlenih. Obrazovanju je zaista pretio kolaps. Mi smo početkom septembra dobili povećanje od 5,5 odsto, ali to nije bilo dovoljno da se zaustavi pad u odnosu na prosečnu platu u Srbiji. Protokol koji je potpisan sa Vladom u oktobru kaže da do početka 2025. treba da dostignemo taj prosek. Plate su naš višedecenijski problem. Poslednji put kada smo bili koliko-toliko zadovoljni visinom primanja u odnosu na druge zaposlene u javnom sektoru bilo je 2007, 2008. godine“, priča Derenj.

On naglašava da je veliki problem što primanja prosvetara beže od proseka ka minimalcu. 

„Svake godine smo sve dalje od prosečne plate, a sve bliže minimalnoj. Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, kada smo razgovarali sa njom, prvo nije razumela, mislila je da mi tražimo prosečnu platu u javnom sektoru, a mi tražimo prosečnu u Republici. To je velika razlika. Ljudi u Vladi znaju da postoji veliki problem, čak je i predsednik (Vučić) govorio tim povodom, oni su negde svesni svega, videćemo šta će uraditi“, objašnjava Derenj. 

Potpredsednik Unije Zvonimir Jović kaže da je sa Vladom potpisan sporazum još 2015. godine o uvođenju platnih razreda do kraja te godine. 

„To je bilo kada smo izlazili iz štrajka, najvećeg u istoriji Srbije. Evo, još malo ćemo slaviti 10 godina, a od platnih razreda nema ništa. Ne postoji spremnost da se taj problem ozbiljno reši. Mi smo slali ljude u Sloveniju, koja je to dobro rešila, tamo se tačno zna kolika je kome plata u javnom sektoru, plata spremačice sa prvim stepenom je tolika, a plata predsednika tolika, i nije bitno gde radite u javnom sektoru, najvažniji je stepen obrazovanja“, kaže Jović.
Marjanović se nadovezuje: 

„Te 2015, kada smo se dogovorili o platnim razredima, potpisao je ministar Srđan Verbić, tu su bili i Kori Udovički, premijer Vučić... Isti ti ljudi vode državu i sada. Ministar finansija bio je Siniša Mali... Sada je glavna tema u javnosti ocenjivanje đaka, to su periferne stvari...“

On kaže da su sindikati prosvete, dekani univerziteta i Društvo direktora škola Srbije potpisali zajedničku platformu u kojoj kao osnovna stvar stoji da plata nastavnika mora da bude 30-35 odsto veća u odnosu na republički prosek. 

„Ali ponavljam, mi u ovom trenutku samo tražimo prosečnu platu. Nećemo ni da govorimo o javnim preduzećima, EPS-u, na primer, tamo je plata pomoćnog radnika bliska plati naših zaposlenih sa master diplomom. To je degradiranje i ono sada dolazi na naplatu - na nastavničkim smerovima na fakultetima imamo samo po nekoliko kandidata. A već sada nam nedostaju ne samo matematičari i fizičari, već i svi drugi nastavnici. U školi u kojoj ja radim nismo mogli da nađemo nastavnicu muzičkog, tim ljudima se više isplati da rade i po vrtićima, oni su pedagozi po struci, mogu to. Ni studenti ne žele da rade za novac za koji mi radimo“, rekao je Dobrivoje Marjanović. 

NIN / NIN

Problemi sa kadrom

Slavko Derenj kaže da je na Radnoj grupi, koja je formirana prošle godine u oktobru i čiji je zadatak da prati sprovođenje dogovorenog, rečeno da će platni razredi biti uvedeni 1. januara 2025. godine.

„Mi ne verujemo u to, nama to pričaju od kada je Kori Udovički bila ministarka. Oni to ne mogu da izvedu, nisu spremni finansijski. Mada su i u priči o platnim razredima izdvojeni pojedini sektori, pravosuđe, vojska, državni organi... Platni razredi su predviđeni za budžetsku sirotinju. Ali i oni bi za nas bili ogroman pomak. Znate, prosveta nije miljenik vlasti. Problem je što oni računaju koliki im je ukupan trošak za prosvetu, i mi smo tu na drugom mestu, a ne gledaju koliko ljudi u prosveti radi“, objašnjava Derenj.

I on kaže da ljudi masovno odlaze iz prosvete. 

„Odlaze kolege matematičari koji su završili nastavničke smerove na fakultetima, oni se vrlo lako uklope u programiranje, recimo. Jedna koleginica je otišla u kladionicu da računa kvote, jer je plata tamo višestruko veća. Ne znamo kako ćemo da zamenimo te ljude, posao sa decom ne može svako da radi, treba imati senzibilitet za to, pogotovo u srednjim školama. Problem sa kadrom imaju i fakulteti, a kamoli škole“, zaključuje Derenj.