НИН online

Акција рушења правне државе и реакција грађанске Србије

Небојша Стефановић главни фантом из Савамале

Рушење у Савамали укључивало је више различитих структура: државне и недржавне и више нивоа власти по вертикали. Отуда је одговорност градског врха неспорна. Једино што није довољна. Јер такав посао није био могућ без знања и помоћи министра полиције

Иако се очекивало да ће два месеца након суноврата правне државе у Савамали Тужилаштво именовати кривце, ексклузивитет је на себе преузео премијер и саопштио да су то извесни челници градске власти. Који, није битно. Показало се као довољно да се уобичајени хор понављача његових речи, изузетно тих од тренутка када је Херцеговачка срушена, коначно у пуном саставу огласи. Александар Вулин је проценио да „опозиција окупљена око 'Патке' тешко прихвата страшан пораз на изборима” и да никог не интересује истина о Савамали, већ прикупљање политичких поена, Небојша Стефановић се упитао да ли „они желе да Вучић заврши као Гадафи”, а уместо можда окривљеног Синише Малог ускочио је невични Андреја Младеновић који је поприлично неуспешно покушао да понови Вучићеву причу о патки из Бразила коју је ваљда ЦИА послала Амазоном и да замоли грађане да не „увозе” протесте, али је свима било јасно да није у потпуности разумео о чему се ту ради. И СПС је имала шта да дода, па је пре него што је пребројала учеснике протеста „Чији град” у организацији иницијативе Не давимо Београд позвала организаторе да „престану са лицемерјем“ и прихвате чињеницу да је највећи део Србије гласао за Александра Вучића.

Тачно је да је највећи број оних који су изашли на изборе гласао за те стандарде, али су намерно испуштене две битне чињенице. Прво, рушење у Савамали или „двосатна суспензија правне државе”, како је то окарактерисао Зоран Ивошевић, догодили су се након избора и питање је да ли би грађани дали глас за ланчани сумрак институција и правног система. Велики број грађана који исказује незадовољство није изашао ни на те ни на претходне изборе јер су изгубили наду да ће било позиција или опозиција заступати њихове интересе. А њих је много више од оних који су гласали за Вучића.

Коначно буђење правог цивилног друштва заспалог након деведесетих и поновно формирање грађанина као мислећег субјекта био је и те како разлог за панику, али и за ланчано урушавање слободне мисли. Ријалити, турбофолк култура и бесомучно понављање путем контролисаних медија увек истих теза (док их послушна маса не прихвати као безусловну истину) показало се као недовољно јер се негде појавило друштво које очекује поштовање и закона и људских права. И то се догодило толико изненадно да власт није успела да припреми реторику погодну за 21. век и примерену држави која претендује на ЕУ, већ је била принуђена да посегне за комплетним асортиманом Слободана Милошевића. Тако смо поново добили стране плаћенике, домаће издајице, зле западне дипломате, таблоиде спремне да од тих теза направе каљугу, вођу који ће да каже „не” и Бриселу и САД и, наравно, његово краљевство познато као контрамитинг које ће организовати на брзину склепане и свима непознате организације „Анти-жути“, „Стоп лоповима“ и „Дајте патку тати“. И, наравно, неизоставну СПЦ која нам је приуштила нешто за памћење - молитву за спас Малог и његових сарадника.

Тим поводом Драган Поповић, директор Центра за практичну политику је на свом твитер-налогу објавио: „Искрено се надам да је врх СПЦ свестан колико среће имају што не постоје ни бог ни пакао”. А на питање да ли се види крај тим оркестрираним нападима, за НИН је рекао: „Већ је ушло у нашу политичку културу да власт нападима и дисквалификацијама реагује на сваку критику. Сада то више нису само опозиционе странке или невладине организације, већ и државни органи који само раде свој посао попут заштитника грађана и повереника. То ескалира и не верујем да ће се зауставити док су ове странке на власти. Њихов манир је, да какву год критику и колико год чврсто утемељену, неко изговори, буде третиран као неко ко је извршио напад на државу. То што већина напада долази преко Информера и њима блиских медија тешко да је нешто што није или наручено или договорено са врхом власти. Ради се о медијима који углавном живе од блискости са СНС-ом и таман посла да неко од њих крене на амбасадоре без да им је неко битан климнуо главом”.

Али, тако смо добили 20.000 људи на улицама и то након премијеровог „именовања” кривца за Савамалу, што значи да се грађанима није допала карта за деведесете и нису могли да прогутају „истину” о кривцима. А тешко би је прогутали све и да је лично градоначелник Београда Синиша Мали изашао за Вучићем и рекао: „Да, само ја и једино ја сам крив”. Ради се о људима који имају мишљење и који не могу да пристану на тезу да је било ко из градске власти могао самоиницијативно да суспендује правну државу и стави под контролу и полицију и тужилаштво.

Бивши судија Уставног суда Зоран Ивошевић подсећа на то да је рушење изведено на локацији која је предвиђена за изградњу Београда на води, да је тај пројекат државни, а не градски и да уговор није закључио Београд као јединица локалне самоуправе већ држава, а да је потписник министарка Зорана Михајловић. А на питање где би требало тражити кривца за НИН каже: „Председник техничке владе Вучић каже, у почетку то није говорио али сад се мало предомислио, да су кривци људи из врха београдске власти. При том није рекао ни ко су ти људи, ни у чему је њихова кривица. Међутим, пасивност и неодазивање полиције на позив грађана нису и не могу бити везани за врх београдске самоуправе јер је полиција део извршне власти, а у тој извршној власти у врху су влада и њен председник. Према томе полиција никако није могла да буде изложена притиску или наредби локалне власти, тако да врло неуверљиво делује да је неко из града наложио полицији да не интервенише. Београд има своју локалну полицију – комуналну, која у овом случају није надлежна али је чак и она затајила. Грађани имају право да буду искрено и правовремено обавештени о свим питањима од јавног значаја а ово је питање од изузетног јавног значаја јер смо сада сви у својим домовима, у страху да нам се Савамала не догоди. А полиција није учинила оно за шта постоји, да обезбеди грађанима сигурност иако је била обавештена о ономе шта се тамо догађа и имала шансу да стигне на време и ухвати кривце”.

Ипак, јавност би можда била принуђена да пристане на тезу да је одговорно неколико људи из градске власти чијих је услуга Вучић спреман да се одрекне, да којим случајем заштитник грађана Саша Јанковић није обавио контролу полиције, комуналне полиције и органа и служби града Београда и установио да је у питању акција „која је укључивала више различитих структура: државне и недржавне структуре и више нивоа по вертикали”. И мада у његовом извештају није именовано ко би могао да стоји иза непоступања полиције, може се претпоставити да би то могао да буде неко веома моћан из извршне власти, а да је тешко такав посао обавити без знања и помоћи министра полиције Небојше Стефановића. А у извештају између осталог пише: „Ови пропусти у раду органа и службеника полиције нису резултат пропуста појединца, већ су очигледно организовани и спроведени у оквиру раније припремљеног плана и издатих налога. Полицијски службеници и старешине, укључујући начелника Полицијске управе за Град Београд и в. д. директора полиције, нису знали или нису смели да идентитет налогодаваца или налогодавца саопште овом органу”.

Такву сумњу за НИН истиче и Предраг Петровић, извршни директор Београдског центра за безбедносну политику: „Тешко је поверовати да је било који полицијски службеник, чак и да је познавао неког у градској власти, могао да уради ишта од овога без сазнања врха полиције. Претпостављам да је врх полиције то морао да зна и полиција је та која се оглушила о свој посао у ноћи рушења и која је са тим наставила. То што није покренула истрагу и то што Сектор унутрашње контроле није покренуо истрагу, показује до које мере нису заинтересовани за тај случај. Тиме дају алиби тези да су саучесници”.

Наравно, не могу се амнестирати челници града, јер ако нису могли да руководе рушењем, полицијом, багерима и Електродистрибуцијом, могли су да спрече уклањање доказа а не да га поспеше. На њихову иницијативу је „шут” однет пре него што је грађанима чији су објекти срушени омогућено да то ураде сами и упркос чињеници да је пуномоћник предузећа „Транспорт Перони” 10. 5. 2016. обавестио Градску управу да је у Прекршајном суду у Београду поднео предлог за обезбеђивање доказа у ванпарничном поступку. На тај начин је онемогућен икакав увиђај, када га већ полиција није урадила на време. А на тај начин је дат и алиби Тужилаштву које представља последњу сумњиву карику у случају Савамала, да га не тражи (како ће после 10 дана када више ничег нема, без објашњења шта су чекали 10 дана). Уосталом, рад Тужилаштва смо имали прилику да видимо не само на основу недостатка икаквих резултата већ и из чињенице да јавни тужилац у случају рушења објеката у Савамали полицији повери предузимање предистражних радњи, попут саслушања сведока, иако постоји озбиљна сумња да полиција врши заташкавање.

„Надлежни органи су и Тужилаштво, а иако би оно требало да буде далеко ближе суду а даље од извршне власти, оно је далеко ближе извршној власти. О томе говоре чак и људи из Удружења тужилаца и зато ми се чини да ће оклевати, очекујући шта ће премијер рећи. Али ово што се догодило на последњем протесту показује незадовољство грађана и ја сам се присетио оних тешких дана из деведесетих који су били лепи само због тога што смо имали наду”, каже Ивошевић.

А тај протест „који враћа наду” се догодио само дан након што је Информер отпочео кампању против невладиних организација, удружења новинара, појединаца који су се усудили да критикују Вучића, омбудсмана Јанковића, повереника Шабића, амбасадора САД у Србији Кајла Скота и шефа делегације ЕУ у Србији Мајкла Давенпорта и неколико дана након што је премијер лансирао тезу о страним плаћеницима који су укључени у протесте иницијативе Не да(ви)мо Београд.

„Да видимо ко су ти људи, ко стоји иза тога, ко је Симон Симоновић, то је Европски блок без алтернативе или слично... знају га као особу која је прелепљивала билборде Косово је Србија, ваљда му се не свиђа то да је Косово Србија. Други је најближи сарадник Борке Павићевић - онај Лазовић, и онај Илир Гаши и он је ту нешто и онај четврти из Транспарентности…”, рекао је Вучић, наравно на Пинку. А оптужбе су само добиле на убрзању када му је главни уредник Информера на конференцији за штампу дотурио неки историјат о некој патки који ваљда доказује да протесте финансира ЦИА: „Не видим шта је изненађење да се финансирају различите организације, ја сам то преболео пре три године кад сам помислио да би они требало да финансирају Владу, наш економски раст, итд. а онда сам схватио да ће да финансирају сваког ко ће да изговори сваку тешку и ружну реч о Влади и помирите се с тим”.

Осим што је ова изјава послужила да се дискредитују пре свега невладине организације, послужила је и да демаскира веома неконзистентан однос који премијер има према страном капиталу. Показало се да је тај новац споран када улази у земљу да би помогао невладином сектору да обезбеди људска права, дакле да уради исти посао који се очекује и од државе, али да није споран када улази на штету тих истих људских права, као рецимо у случају Јуре. А колико је тај цео напад бесмислен и неутемељен можда најбоље сведочи чињеница да је Леви самит оптужен да прима помоћ од ЕУ, иако је ова организација против учлањења у ЕУ јер је сматра недемократском творевином (у овом тренутку) која не би била бенефит за наше друштво.

„Чињеница да нас они називају ЕУ плаћеницима је у колизији са нашим политичким начелима. То је само манипулација јер њима уопште није битно чиме се ми заправо бавимо, поента је да нас дискредитују лажима и на јефтин начин”, каже за НИН Владимир Симовић из Левог самита и додаје: „Не постоји ниједан рационалан разлог за то, то је просто начин да се ствара паника и да се у друштву именују неки непријатељи, а с друге стране наш премијер је више пута наглашавао да је већи ММФ од ММФ-а. Код нас долазе стране инвестиције које субвенционишемо нашим буџетским средствима и које стварају радна места на којима људи раде за веома ниске плате у веома лошим условима, а премијер у више наврата покушава да брани такве инвестиције по сваку цену. Али сваки пут када се појаве неки прогресивни покрети и покушај да се води нека другачија политика која неће у центар постављати интересе крупног капитала већ покушава да промовише друштво и у каквом друштву или граду желимо да живимо, они се сатанизују. Ни ја ни људи са којима сарађујем се не осећамо угрожено јер мислимо да је та игра страха коју Вучић тренутно игра са нама проказана у друштву”.

Нажалост, постоје они који се плаше јер им је мета нацртана на челу, а власт се не ограђује од таблоида који то раде. И то што власт тврди да не жели да се меша у рад „слободних медија” звучи трагикомично када се преко њој омиљених таблоида и телевизија пласира оно што хоће, све до тајних државних докумената које им дотура.

А колико је читава прича о страним плаћеницима и издајицама у ствари бесмислена објашњава Поповић: „Нема ничег ни нелегалног ни нелегитимног у томе што неко добија новац на неком јавном конкурсу или тендеру и ако користи тај новац за оно за шта је намењен. Како то важи за економске активности тако важи и за промоцију људских права. Највећи корисник страних средстава је Влада која узима новац од ЕУ, од чланица ЕУ, од САД и користи га на сличан начин као цивилно друштво. То је, дакле, једно потпуно лицемерје када нападају невладине организације као стране плаћенике. А да не говорим да држава има потпуну контролу над тим новцем који иде цивилном сектору и преко пореске управе и преко разних финансијских и других полиција. Та врста напада је злонамерна и потпуно непримерена времену у ком живимо”.

Међутим, чак и да се грађанска свест пробуди у далеко већем броју и прихвати да се ради о конструкцији ауторитарне власти која је изгубила тло под ногама и упала у панику, насиље које је почело у Савамали се неће зауставити. На то су упозорили и организатори протеста „Чији је ово град” подсећањем да је премијер изјавио да би следећи пут он лично волео да вози багер. На то нас подсећају и специјалне емисије које се ваљда праве са циљем да разбесне људе и натерају их да у све већем броју изађу на улицу, у којима се идентификује рушење код Плавог моста које су извршили „жути” са Савамалом (иако је оно обављено по дану и уз најаву грађанима да испразне објекте). А на то нас подсећа и тек ће подсећати константно потцењивање наше интелигенције, јер би ваљда требало да прихватимо и након ње заћутимо „истину” која као кривца нуди неког „из градске власти” који ће засада остати анониман.

Сандра Петрушић

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар

Коментари